Поставка о Ужичкој републици

УЖИЦЕ - Народни музеј у Ужицу ради пуном паром: до 9. октобра и Дана града, биће отворена нова стална поставка о 67 дана Ужичке републике, а у простору чија је адаптација у току публици ће бити представљено око 450 предмета - драгоцених сведочанстава о деловању Врховног штаба и ЦК КПЈ, познатих уметника, али и обичног света на јединој слободној територији у поробљеној Европи.

Трајала је Ужичка република од 24. септембра до 29. новембра 1941. године, захватала је широк појас западног дела државе са скоро милион душа, а град на Ђетињи постао је привремено европски центар антифашистичке борбе, дом за партијске прваке и истакнуте интелектуалце из целе Србије. Пад Републике на Кадињачи, живота је коштао целу једну генерацију мушкараца, махом младића из Ужица, а према немачким подацима било их је 240.

Аутори поставке, историчари - музејски саветници Цана Миливојевић, Богић Красић, Јелена Ристановић и Радивоје Папић одшкринули су врата депоа, да би за читаоце “Новости” показали део будуће поставке. Пажњу одмах привлаче сведочанства о медијском рату окупатора и комуниста. На фашистичке прогласе, агитпроп је одговарао жестоко: ликовна секција при Уметничкој чети окупљала је сликаре Драгољуба Вуксановића, Ива Караматијевића, Бору Баруха... Сачувани су њихови плакати и вињете, попут упозоравајућег: “Пази петоколонаш вреба”. “Борба” је после 12 година почела да излази у Ужицу, штампана је као и “Вести”, у штампаријама Романовића и Милошевића. Испред армије новинара, стајали су уредници, будући академик Душан Недељковић, Владимир Дедијер и Маријан Стилиновић.

- Народи Југославије, а у првом реду српски народ, дигли су се на устанак, на оружану борбу за слободу своје окрвављене и напаћене отаджбине... у одбрану словенства... - пише у уводном, сачуваном тексту из првог броја обновљене “Борбе”, у издању које се по цени од два динара појавило у недељу 19. октобра 1941. године.

У тешким околностима, под сталном претњом, уверени да ће Немци брзо бити поражени, Ужичани нису клонули духом. Позоришна чета играла је представу “Мати”, по роману Максима Горког, а по свој прилици, народни херој Цвета Дабић била је глумица овог ансамбла. Многе значајне личности Ужичке републике своје опредељење касније ће платити главом.

- Током трајања Ужичке републике, одвијао се интензиван политички, културни, привредни живот, функционисало је здравство, железница је одржавала везу са “спољашњим светом”, а сви ови сегменти биће обухваћени поставком - каже кустос Цана Миливојевић. - Сви потенцијали града били су у функцији антифашистичке борбе и подршке борцима, а публици ће сасвим сигурно бити интересантна и реконструисана соба у музеју, у којој је радио Врховни штаб, ту су Тито, Ранковић и Кардељ примали делегације, а састанке су држали у хотелу “Палас”... А да ли је Ужичка република заиста била - република?

Сам Тито је у Ужицу 8. маја 1971 говорио: “Ми смо то тада називали Ужичком републиком и то је било правилно. То је била једина тврђава у Хитлеровој окупираној Европи, били су то херојски и судбоносни дани чију величину још ни данас не можемо у потпуно сагледати.”

ИДЕОЛОШКИ РАТ

НА почетку Ужичке републике обављена је општа мобилизација мушкараца од 18 до 40 година, у сваком месту постојала су два стола, партизански и четнички, а војни обвезници су слободно бирали у који антифашистички покрет ће се укључити. У то време идеолошки рат прераста у грађански, његов почетак ће означити битка на Трешњици 5 километара од Ужица, 2. новембра 1941. године. Остало је историја...

БОГАТА ЗБИРКА

- ОКО 450 експоната, фотографија, докумената, скица, мапа, плаката, оружја, машина... прикупљено је откупом, а највећи део предмета нам је поклоњен. Када грађевински радови крајем фебруара буду завршени, следи формирање поставке - каже кустос Богић Красић.

Из буджета града Ужица је за реконструкцију музејског простора, као и за саму поставку, издвојено 3,1 милион динара.