Град за седам брда

ВРШАЦ је напунио 567 година. Град се помиње још 1439. године као верцхецз од речи словенског порекла ВЕРХ, што говори да је у питању старо српско насеље. Годишњица није округла, али то није био разлог да се не објави изузетно богата монографија "Вршац за сва времена", коју је издала вршачка кућа "Тритон". Аутори су књижевник Душан Белча, академски сликар Јавор Рашајски, и дизајнер Иван Калнак.

Вршац лепа варош познат је по планинама са седам врхова и очуваном средњовековном кулом на једном од њих, по хиљадама хектара плантажних винограда, али ништа мање по изузетним личностима попут књижевника Јована Стерије Поповића и Васка Попе, сликара Паје Јовановића, опеске диве Султане Цијук, страначких првака Лазе Нанчића и Јаше Томића, архитекте Драгише Брашована, шаховског велемајстора Боре Костића. Душан Белча овако га представља:

- Мали и заборављени Вршац, до скора на "крају света", гледан са стране, најчешће као место у коме је велики комедиограф нашао своје смешне ликове каћиперки и тврдица, разних шарлатана и чанколиза и лажних родољубаца, сабрао се на крају другог миленијума и нашао пут да се брже од других приближава будућности. И као да су се сада сабрале околности које омогућавају данашњим Вршчанима да остварују и уобличавају град који добија своје право место и пење се ка давно замишљеном врху - не само оном по коме је добио име, већ и оном који преставља његово право место у окружењу.

Отуда је и разумљив понос и усхићеност глумице Раде Ђуричин која је на промовисању ове монографије у библотеци града Београда рекла:

- С правом ми многи завиде када се у друштву помињу места рођења, када чују да сам ја "рођена Вршчанка".

Монографија је илустрована са неколико стотина ексклузивних фотографија и цртежа; свака од 207 страна је у боји, а књига је у тврдом повезу.

Вршачки светац
ВРШАЦ је један од ретких градова у нашој земљи који има светитеља са именом града - Светог Теодора Вршачког. Овај свештеномученик канонизован је 1994. године, четри стотитне године по после смрти.
Вршачки владика Теодор Несторовић је 1594. године подигао устанак против Турака. Банаћани су се одазвали на владикин позив и под барјаком са ликом Светог Саве ускоро освојили Банат. Али, после неколико месеци велика турска војска повратила је све изгубљене градове и села а владику Теодора је темишварски паша казнио страшном смрћу, тако што га је живог одерао.