Делфа Иванић: Хероина којој се дивила светска елита

ПОРТРЕТ лепе жене чулних усана и тужних крупних очију из тридесетих година прошлог века и свежањ папира у архиву САНУ, деценијама је било једино сведочанство о заборављеној српској хероини Делфи Иванић. Прва жена фармацеут у Србији, образовање је стекла у Швајцарској, основала је Коло српских сестара, а била је и борац за женска права, просветар, новинар, пожртвована болничарка на најкрвавијим ратиштима на Балкану.

И у рату и у миру била је дама за коју су врата свих европских дворова била отворена. После Другог светског рата, комунистичке власти су покушале да избришу све трагове, чак и сећање на ову изузетну жену, творца Кола српских сетара - најзначајније женске хуманитарне, просветне и родољубиве организације, која је икада постојала у Србији. Идеологија је пресудила жени, која је носилац највишег међународног хуманитарног одликовања Црвеног крста "Флоренс Најтингејл".

Тек недавно, копрену са њеног лика скинула је историчар др Јасмина Милановић, уредник у Заводу за уџбенике. После седам деценија оживеле су успомене на ћерку војводе из Босанско-херцеговачког устанака Ивана Мусића. Девојчица је рано остала без оца и мајке Цвије Вукасовић, одгајио је градоначелник Београда и велики добротвор Михаило Богићевић са супругом Катарином. По завршетку Више женске школе, поочим је шаље у Женеву да студира хемију. После његове смрти 1899. Делфа прекида студије, враћа се у земљу и одлази у Стару Србију да просвећује Србе под Турцима. Предавала је француски језик и биологију у српској Вишој женској школи у Скопљу, где је упознала конзула Ивана Иванића, за кога се 1901. удала.

После мајског преврата 1903, дипломате Иванићи опозвани су у Београд. После пропасти Илинденског устанка у Македонији, уследили су страшни погроми над Србима, па ова дама одлази код пријатељице, сликарке Надежде Петровић и наговара је да направе хуманитарно и патриотско женско удружење.

- Надежда је с Делфом основала Коло српских сестара, на оснивачкој скупштини у Коларцу било је чак 3.000 жена - каже наша саговорница. - Циљ је био да се помогне Србима ван Србије, а не вез и кукичање, како је касније фабриковано да би се овом друштву одузело на значају. Те жене су знале и да шију јер су бринуле о породици, али су биле и образоване, лечиле, организовале помоћ - наводи др Јасмина Милановић.

Прва акција Кола била је ношење помоћи српским страдалницима у Македонији. Надежда Петровић и Милица Добрић, потпредседнице друштва, 1903. године носе храну и одећу у српске збегове на планини Козјак, упркос огромним опасностима. Делфа одлази са супругом у Цариград, где уређују "Цариградски гласник", једино гласило на српском језику за два милиона Срба који су живели на територији Османског царства. По повратку у змељу, Делфа инсистира на отварању болнице Кола српских сестара. Друштво од 1906. године организује тромесечне курсеве у Првој хируршкој болници Војислава Суботића.

- Захваљујући овим курсевима Србија је имала више од 300 обучених болничарки на почетку Балканских ратова. Почетком 1912. Болница Кола српских сестара је постала четврта резервна болница.

Кроз болницу у данашњој старој згради школе "Владислав Рибникар" прошло је скоро 1.000 рањеника, а само су тројица преминула, што говори о доброј организацији и бризи. Делфа са супругом 1913. одлази на ратиште у Албанију, а у Љешу затиче апокалиптичне слике. Није било ниједне болнице, иако је било много рањеника. Епидемије су харале, а Делфa је брзо организовала болнице.

- Тамо их затиче почетак Првог светског рата, враћајући се у Србију преко Италије и Грчке, у Скопљу их дочекује лекарска мисија коју је окупила леди Пеџет са више од 50 чланова. Захваљујући Делфи поново је формирана болница. Она инсистира да остану ту, повлачила се са војском и народом до албанске обале - описује др Јасмина Милановић.

После албанске голготе, одлази у Италију и покреће нову спасилачку акцију, пошто је сазнала да српски заробљеници у логорима у Немачкој и Аустроугарској масовно умиру од глади, јер им нико не шаље пакете.

- Делфа је организовала српске жене у Паризу, Женеви и Ници да прикупљају средства за пакете и анимира француску владу, која је због ње преузела обавезу да их шаље заробљеницима. Ти пакети су спасли хиљаде српских живота - наглашава Милановићева.

Убрзо по окончању рата, Иван умире, а Делфа се посвећује хуманитарном раду у Колу српских сестара и помоћи ратницима и њиховим породицама.

ХАПСИ ЈЕ ГЕСТАПО, ПА КОМУНИСТИ

- У окупацији, Коло је радило у врло тешким условима, пружало је прво уточиште избеглицама из НДХ и Словеније. Немачке власти су тражиле 1942. да сарађују, али Делфин одговор је био: "Не"! Она је експресно ухапшена. Била је понижавана и мучена, тек на исистирање Јаше Продановића пребачена је у болницу.

После 20-aк дана Немци су је пустили из затвора због лошег здравља. Гестапо је поново ухапсио у фебруару 1944, као припадницу Равногорског покрета у Београду, а кад су партизани ушли у престоницу, хапсе је као противника комуниста.

- Поново је ухапшена после њеног отвореног писма Президијуму Југославије у коме нуди своју главу у замену за Михаиловићеву. Она нове власти позива да покажу великодушност правог победника и помилују Дражу Михаиловића. Делфа нуди да је стрељају уместо њега, само да не изазивају даљи раздор у српском народу. Кад је ослобођена, потпуно се повукла из јавног живота. Умрла је заборављена од свих 1972. године - открива др Јасмина Милановић.