Београдске приче: Врбак некад био на Ушћу

УШЋЕ Саве у Дунав није одвајкада изгледало као данас, а старе фотографије нас лако уводе у ту причу. Поред Коњског острва, које се налази између Великог ратног острва и Дунавског рукавца, некада је била још једна ада - речно острво које су предратни Београђани звали Врбак.

Простор од данашњег Бранковог моста до Ушћа и навише ка Земуну био је огромна плавна површина прошарана барама и трском, а највише воде било је у пролеће, када би и Дунав и Сава надошли, после отапања снега.

ЗЕМУНСКИ ПУТ

Тада је од Моста краља Александра (претходника данашњег Бранковог) до Земуна водио пут, који је ишао правцем који је прелазио преко простора на којем је данашња Палата "Србија" (некадашњи СИВ). Друм се налазио на насипу који је спречавао да се вода даље излива према области данашњег Новог Београда.

Трасом тог, Земунског пута, од 1935. године ишла је и трамвајска пруга, а линија која је од центра града, односно од Скупштине и Теразија досезала до Хотела "Централ" у Земуну носила је ознаку "14".

У таквом амбијенту било је важно оспособити леву обалу Саве, односно десну дунавску пред Ушће за ново доба и договорено је насипање ове области. У једној изјави за лист "Време" из фебруара 1941. године велики архитекта Драгиша Брашован чак је наговестио да су градске власти осмислиле "подизање новог града за пола милиона људи на левој савској обали".

Тада је Београд склопио уговор са два данска предузећа - "Хојгор и Шулц" и "Кампсакс" о насипању овог плавног подручја. У град је дошао и пароброд "Сидхавн" и почело је такозвано рефулирање, односно насипање мокрим песком. Тај процес је пожељан у изградњи због тога што се мокар песак десетак пута брже таложи и слеже него сув, и ускоро је такав терен доступан за градњу.

Да би коначно могла да отпочне оваква градитељска акција данских стручњака и домаћих власти обала је морала да буде уређена колико год је то могуће, па је у оквиру плана био нестанак Врбака. Односно, његово засипање тако да је острво повезано са десном обалом оног дела Дунава који обујмљује Ратно острво пре уливања у Саву.

ПРИПОЈЕН ОБАЛИ

Када је тај посао окончан, Врбак је спојен са обалом.

То је онај део на којем постоји шеталиште од Хотела "Југославија" до Ушћа. Значајан део стазе, ближи Ушћу управо је део где је до предратних година био још један дунавски рукавац, да би ускоро постао посут песком и поравнат.

Све ово је био предуслов за данашњи изглед Парка пријатељства и уређене обале која краси околину Ушћа, а Врбак је потпуно заборављен, изузев неколико снимака који су остали да нас подсећају на једну стару речну аду.

КОЊСКО ОСТРВО

ПОРЕД Великог ратног острва налази се и Мало ратно острво или Коњско, како су га некада звали. Предање каже да су ускоци ту повремено чували коње, будући да је стратешки било веома битно. Наиме, подлога овог, мањег острва је нешто чвршћа и стабилнија него што је то са већом адом, а када су веома високе воде Коњско острво је нешто поузданије.

Име "ратно" добили су, наводно, још у време опсаде града Еугена Савојског, 1717. године. Велико ратно острво није било овако моћно као данас, штавише на старим нацртима и картама из доба аустријске опсаде приказано је као неколико одвојених целина прошараних водотоковима.

"ПОЉОПРИВРЕДНО ИСКОРИШЋАВАЊЕ"

ДВАДЕСЕТИХ година прошлог века Велико ратно острво било је пусто, без овако великог растиња какво га данас краси. Често изливање Дунава чинило га је огромним пешчаним спрудом, који је често био под водом, па на овој великој ади није било маркантног дрвећа, какво га данас краси.

Захваљујући Милошу Јуришићу, ентузијасти из Музеја науке и технике и искусном колекционару и аналитичару старих фотографија сачувани су снимци острва из 3. новембра 1923. године.

На фотографији се јасно види како је овде узгајан купус, док је аутор на полеђини фотографије, поред датума, уписао како се ради о "привредном искоришћавању на Великом ратном острву".

НИЦА

ДО почетка насипања овог дела града 1938. године, на левој обали Саве налазило се велико купалиште. Београђани су га звали Ница по истоименој кафани која се налазила отприлике писмо где се налази ресторан "Ушће".