Београдске приче: „Рибар“ спојио Калемегдан и Грич

Док је трајало такозвано братство и јединство, ствари су стајале другачије, и културне везе два града биле су интензивне, уз присуство великог броја уметника који су били одани идеји југословенства. Потом су многе везе експлозивно пукле, а неке су остале да, чак и прикривено, под велом заборава, и даље спајају два града.

Таква је прича о споменику „Рибар“, великог вајара Симеона Роксандића.

Почетком 20. века, 1907. године, Роксандић прави споменик који је умногоме обележио његову каријеру. Како објашњава историчар уметности Гордана Гордић, скулптура показује снажну, атлетску мушку фигуру у борби са змијом, и била је намењена великој „Балканској изложби“ која је организована у престоници Велике Британије, Лондону.

Све је било урађено како треба, вајар је окончано дело и приказао га, али тада настаје замешатељство чији „одјеци“ се чују и до дана данашњег. Занимљивост се односи на забуну која је наступила по окончању изложбе. Тадашња средства јавног информисања нису била развијена попут данашњих, комуникација је била оскудна, па је једна омашка узнемирила вајара. Роксандићу је јављено да је брод који је из Лондона превозио скулптуру потонуо, а да је његово дело неповратно изгубљено.

То је био тежак ударац за уметника, али се овај брзо снашао, будући да је имао сачуван гипсани калуп из које је излио бронзану скулптуру. Тако је вајар сачинио новог „Рибара“.

Ускоро се испоставило да је до скулптора стигла дезинформација, па је недуго затим у Београд стигла пошиљка из Лондона, а Роксандић је, напрасно, имао два „Рибара“. Шта сад чинити?

- Београдска општина откупљује један одливак 1912. године и поставља га на Великој алеји на Калемегдану - каже Гордић. - Загребачка општина после Првог светског рата свој примерак поставља на Гричу. То је место које данас носи име Језуитски трг. Ово је јединствен пример да се у истој држави на два различита места постављају две скулптуре. Будући да су одливене са истог калупа, ниједна се не сматра оригиналном у односу на другу, нити се нека сматра копијом, већ се ради о две јединствене, исте скулптуре.

Тако Београд и Загреб имају још једну нераскидиву везу. „Рибара“ Симеона Роксандића.

ДЕЛО

Симеон Роксандић је излагао у Лондону и Риму, и уживао је леп реноме оног доба. Како објашњава Гордић, овај вајар је познат и по Чукур-чесми и скулптури шегрта Саве, направљеној 1931. године, а у алеји на Калемегдану налази се његова скулптура - аутопортрет из 1969. године.

- „Рибар“ је постављен на делу Калемегдана где су се сваке недеље одржавале музичке свечаности између два рата - подсећа Гордић. - Ту се налазио музички павиљон где су даме и млада господа играли валцере, дабоме, под будним оком родитеља.