Бранкова некад и сад

БРАНКОВА улица, данас знаменита само по саобраћајним загушењима, пре век и по била је ексклузивна зона резервисана за елиту тадашње Србије. Државни великодостојници и дипломате становали су у лепим кућама испод брега на коме се дизао први конак Књаза Милоша, на месту данашње Патријаршије, и нова резиденција, позната као конак Књегиње Лјубице.

Бранкова улица је средином 19. века спајала границу младе кнежевине у савском пристаништу где су се сидрили многобројни бродови из Европе, са Теразијама које су се тек формирале као центар модерног Београда.

Улицу на крају тадашње вароши којом су циркулисали европски путници, роба и идеје оивичиле су велике и лепе куће западњачког стила па су јој „Новине сербске“ наденуле име Господска које је ушло и у службену употребу. Отмени крај налазио се крај популарног излетишта са језерцетом, на простору данашње пијаце Зелени венац, које су често посећивале кнегиња Лјубица и Томанија Обреновић, жена Господар Јеврема Обреновића. На излетишту је отворен један од првих београдских јавних локала „Манојлова башта“ где се точило ново западњачко пиће - пиво, увезено из Земуна.

Излетима „Велике госпоје“ Лјубице прикључивала се и њена највећа супарница Јеленка, познатија у народу као „Мала госпоја“, дружбеница књажевске кћери. Посао васпитачице дала јој је кнегиња фасцинирана Јеленкином интелигенцијом и културом иако је ова мистериозна жена пре запослења на двору била - хајдучки харамбаша. „Мала госпоја“ провела је тринаест година у владарском конаку и као „незванична“ жена књаза Милоша, пре него што се удала за министра финансија др Теодора Хербеза, Србина из Херцеговине, који је докторирао право у Падови и направио каријеру на руском двору, али је као патриота са огромним богатством дошао у Србију. Кућа Хербезових у Господској улици постала је центар друштвеног живота престонице, у њој су приређиване забаве чији су редовни гости биле комшије из Господске - чланови Државног совјета, професори Београдског лицеја, књижевници, дипломате и богати трговци.

Необично луксузну кућу подигао и Матија Бан, Србин католик из Дубровника, високообразовани писац, новинар и дипломата од каријере. У знак захвалности за његов допринос учињен успостављању српске државе Бан је од Београдске општине добио на поклон велико земљиште, које је народ назвао Баново брдо. Најпознатија зграда у Господској улици била је кућа Јована Мариновића, који је у историји европске дипломатије запамћен као аутор најважнијих дипломатских нота и најбољи преговарач Србије тог доба. Он је луксузну кућу завештао Српској краљевској академији, будућој Српској академији наука и уметности, где је било њено седиште све до пресељења у палату у Кнез Михаиловој. Нажалост, ово здање је после Другог светског рата порушено и отишло у заборав, као и приче из Господске улице. Она је применована у Бранкову, у част песника Бранка Радичевића, а народ је то исто учинио и са мостом преко Саве у њеном продужетку.