Zamor, glavobolja, suve oči

 Koliko će neko imati dobar vid i zdrave oči, u dobroj meri zavisi od toga koliko se kloni potencijalnih riziko faktora. U preventivnom smislu, osim što treba da vodi računa o ishrani, izbegavanju stresa, cigareta, aerozagađenja, UV zračenja, posebno treba da obrati pažnju i na rad sa kompjuterom.
Uz napomenu da je kompjuter postao sastavni deo života modernog čoveka, oftalmolog profesor dr Đorđe Kontić iz Instituta za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da ovaj savremeni tehnološki izum očima može itekako da naškodi. Svedoci smo da veliki broj ljudi, a naročito mladih osoba, provodi najveći deo radnog ali i slobodnog vremena ispred računara. Većina od njih pre ili kasnije počinje da oseća posledice ovakvog ponašanja, a da nije ni svesna da se uzrok krije u kompjuteru.
Šta ljudi obično osećaju?
- Sve veći broj ljudi oseća zamor i glavobolju posle radnog vremena, peckanje, težinu i suvoću u očima, što sve skupa smanjuje radni efekat i kvalitet života. Istovremeno, javlja se i preosetljivost na svetlost, bolovi u očima, zamućenost vida, koja ostaje prisutna izvesno vreme i nakon prestanka rada. Prisutan je i čitav drugi niz smetnji koji remeti normalno ponašanje čoveka. Među njima, najčešći su bolovi u ramenima, vratu i leđima, pri čemu se uzrok nekada teško utvrđuje, jer se obično misli da su posledica nepravilnog položaja koji se zauzima pri radu na računaru.
Mogu li ove neprijatne promene da se spreče?
- Preventivno može da se uradi čitav niz postupaka. Primera radi, ako dolazi do brzog zamaranja prilikom rada na kompjuteru treba proveriti vid kod očnog lekara, korigovati naočare ukoliko se nose, a ponekad je dovoljno samo promeniti dioptriju da bi smetnje nestale. Takođe, za rad treba odabrati računar sa većim i ravnim ekranom. Ekran treba da stoji u visini očiju, ili spušten za 10 do 20 stepeni naniže, ali tako da se osoba ne saginje dok radi. Veličinu fonta treba prilagoditi sopstvenom vidu. Svetlo treba da pada na tekst knjige, dok ekran treba da je slabije osvetljen. Posebno ne sme da bude refleksije od lampe na ekranu, kao ni sunčeve svetlosti. Takođe, nikako ne treba raditi u mraku, a da lampa direktno osvetljava ekran.
Da li isto važi i za decu?
- Sve što važi za odrasle važi i za decu. Osim toga, trebalo bi na svakih pola sata rada napraviti pauzu i gledati u daljinu da se opuste očni mišići. Za vreme rada treba često da se trepće, da bi se površina oka održavala vlažnom. Ukoliko nema dovoljno suza, neophodno je koristiti veštačke, koje će takođe uspešno da obezbede vlažnost oka i zaštite njegovu površinu. Ovo je posebno važno za osobe koje nose kontaktna sočiva. A naročito za one koji imaju meka sočiva, jer se kod njih mnogo brže javlja takozvano suvo oko.
Šta sa osobama koje nose naočare?
- Osobama koje nose naočare za čitanje treba da se odredi dioptrija i za odgovarajuće rastojanje na kojem se nalazi ekran. Njima ne odgovaraju naočare sa kojima čitaju na rastojanju od 25 do 30 santimetara, da istovremeno prate tekst na ekranu koji je obično udaljen 50 do 60 santimetara. Za njih je najbolje da koriste specijalne bifokalne naočare, kod kojih je gornja polovina za gledanje u ekran a donja za čitanje teksta na papiru. Ili multifokalne naočare, sa kojima se istovremeno prati tekst na ekranu i knjizi, a prati i sagovornik. Dobro je i da naočare imaju antirefleks sloj koji smanjuje refleksiju svetlosti sa ekrana.

SAVET
Radi bolje produktivnosti, rad na kompjuteru treba da bude kombinovan sa nekim drugim poslom, koji treba da se obavlja naizmenično, uz obavezno uvođenje pauza.
Na decu za računarom posebno treba obratiti pažnju, da li se suviše približavaju ekranu, ili krive glavu dok posmatraju ono što ih zanima. Ako se bilo šta neuobičajeno uoči, treba dete odvesti očnom lekaru na pregled.