Ne postoji način kojim se može ublažiti surovo saznanje kada neko boluje od karcinoma. Pred ovom rečju niko ne ostaje ravnodušan. Uznemirenost i strah ispunjen neizvesnošću obuzima ne samo obolelu osobu, već i bliske članove porodice, prijatelje, poznanike... Posle prvobitnog šoka svi se usmeravaju na istu stazu - stazu traženja leka. Na toj mukotrpnoj stazi, obolelog čekaju neizvesnosti ispunjene bolom, patnjom i nadasve strahom od mogućeg ishoda. Lekari, zavisno od oblika zloćudne bolesti, njene uznapredovalosti i mesta u organizmu, pokušavaju da pronađu najbolje rešenje u smislu lečenja.

Hirurgija, odnosno operativni zahvat, zračna terapija i hemoterapija predstavljaju vidove lečenja obolelih. U ponudi terapijskih mogućnosti, oboleli donekle sebe smatraju srećnicima, ukoliko se dogodi da je operacija indikovani vid lečenja. Nažalost, retko se događa da operativni zahvat bude i konačan u lečenju, bez primene zračne ili hemoterapije. Šta hemoterapija predstavlja i kada se primenjuje objašnjava primarijus dr Ljiljana Stamatović, iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

- Hemoterapija je vid lečenja kojim se lek citostatik unosi u organizam intravenski ili oralno, delujući sistemski, odnosno u celosti na organizam, za razliku od hirurgije i zračne terapije koje predstavljaju vidove lokalnog lečenja. Lekovi citostatici imaju cilj da dospeju do ćelija raka i unište ih, što je najbolja varijanta. Citostatici deluju na ćelijskom nivou različitim mehanizmima sa krajnjim efektom ubijanja zloćudnih ćelija. Tamo gde to nije moguće, citostatski lekovi inhibiraju, odnosno koče ubrzanu deobu kancerogenih ćelija, sprečavajući na taj način da zloćudni tumor dalje raste. Različite maligne bolesti su različito osetljive na hemoterapijske lekove. Za neke vrste zloćudnih bolesti hemoterapija se smatra najefikasnijom metodom lečenja, ali je važno sa njom lečenje započeti što ranije. Rana primena hemoterapije bitna je i kod operisanih gde je ovaj vid lečenja indikovan.

* Šta znači sistemsko delovanje hemoterapije?

MOTIVISANOST NAJBITNIJA Od presudne važnosti je motivisanost pacijenata da se leče, ali i pomoć i podrška porodice i bliskih prijatelja. Naročito u situacijama kada dođe do pojave neželjenih efekata, kada i najsnažniji znaju da klonu duhom. Poverenje u lekare takođe je bitno, jer oni pružaju šansu za izlečenje i poboljšanje kvaliteta života.

- Hemoterapijom se, nažalost, ne deluje samo na zloćudne nego i na normalne zdrave ćelije organizma. Citostatici svakako uništavaju izmenjene ćelije, ali deluju i na neke zdrave. Citostatici su agresivni lekovi koji uništavaju ne samo kancerogene ćelije koje se brzo dele nego i zdrave koje se takođe ubrzano dele. Od zdravih ćelija meta citostatika su u prvom redu ćelije korena dlake koje se najbrže dele, zbog čega je i najčešća loša posledica hemoterapije opadanje kose. Normalne ćelije organizma koje se po prirodi brže dele su i ćelije krvi, koštane srži, sluzokože usta, jednjaka, želuca, creva... Naravno, sve su one meta citostatika zbog čega mogu da se jave neželjena dejstva.

* Koja su najčešća neželjena dejstva i da li mogu makar da se olakšaju?

- Osim opadanja kose koji je više psihološki problem, kod pacijenata na hemoterapiji može da se javi muka, gađenje, povraćanje, gubitak apetita, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima... Ovi neželjeni efekti za pacijenta mogu biti subjektivno veoma neprijatni, ali nisu opasni za organizam. Međutim, pojedini citostatici, bez obzira na to da li izazivaju neprijatne simptome ili ne, mogu da oštete ćelije vitalnih organa kao što su bubrezi, jetra, mokraćna bešika, srce, pluća... Na sreću, ova oštećenja najčešće su prolazna i retko ostaju ozbiljne dugotrajne neželjene posledice. Lekari su tu da reaguju u stručnom smislu na pravi način. Oni treba svakom pacijentu da odrede najadekvatniju kombinaciju citostatskih lekova, koji će uz maksimalno dejstvo izazvati minimalne neželjene efekte. Pa, čak i ako se to dogodi, postoje lekovi koji ove tegobe ublažavaju. Da bi se pacijent što bolje zaštitio od neželjenih efekata, lekovi se obično daju pre i posle terapije. Na taj način štite mu se i vitalni organi.

* Ko najviše reaguje na negativni uticaj citostatika?

- Ćelije krvi su najosetljivije i najbrže reaguju. Krvna slika se obavezno menja, odnosno "pada", kako bi to narod rekao. Stepen oštećenja nije isti za sve ćelije krvi, ali bela krvna zrnca, odnosno leukociti najviše stradaju. Takođe i krvne pločice, odnosno trombociti, dok najotpornija ostaju crvena krvna zrnca, odnosno eritrociti. Smanjenje broja leukocita događa se već posle pet do deset dana od početka hemoterapije, što se pouzdano može utvrditi analizom krvne slike.

* Šta se u takvoj situaciji radi?

- Pre svega, neophodno je da se uradi analiza krvne slike pre početka hemoterapije, posle završenog ciklusa i pre početka sledećeg. U slučaju da su vrednosti krvne slike niske, hemoterapija se privremeno odlaže. Za vreme trajanja hemoterapije veoma je važna kontrola belih krvnih zrnaca, koji su odgovorni za odbranu organizma od infekcije. Ukoliko dođe do njihovog drastičnog pada, lekar može da odredi terapiju koja će vrednosti belih krvnih zrnaca vratiti na normalu. Zahvaljujući napretku farmakoterapije, osim novih onkoloških lekova danas su dostupni i savremeni medikamenti koji mnogo bolje umanjuju neželjena dejstva.

* Kada se hemoterapija sve primenjuje?

- Hemoterapija je deo multidisciplinarnog lečenja, gde se o svakom pacijentu misli timski radi obezbeđivanja optimalnog izbora sistemske terapije. Kada se zna da najveći broj obolelih u nekom trenutku lečenja prima ovu vrstu terapije onda je razumljivo što se misli i o najsitnijem detalju. Najčešće se primenjuje posle operacija kada je hirurškim lečenjem maligni tumor u potpunosti odstranjen, a citostatici se tada daju da bi se smanjio rizik da se bolest ponovo javi. U nekim slučajevima lokalno uznapredovale bolesti, hemoterapija se primenjuje kao prvi vid lečenja, pre operacije i zračne terapije, sa ciljem da se primarni maligni tumor lakše i bezbednije otkloni, a istovremeno unište nevidljive maligne ćelije. Međutim, sasvim je druga priča kada se ovaj vid lečenja primenjuje kod pojava metastaze. U nekim slučajevima metastaze je moguće operativno otkloniti, pa tek onda primeniti hemoterapiju. Uloga hemoterapije tada je slična kao i posle prve operacije primarnog tumora, odnosno da uništi nevidljive kancerogene ćelije i osujeti povratak bolesti. Međutim, za veliki broj obolelih sa metastatskom bolešću sistemska terapija je jedini mogući vid onkološkog lečenja. Tada je cilj njene primene da se uz najmanja moguća neželjena dejstva omogući što bolja kontrola bolesti, odnosno da se na što duži period smanje, ili potpuno povuku metastaze čime se smanjuju, ili otklanjaju tegobe izazvane malignom bolešću, a poboljšava kvalitet života.

* Kolika je uspešnost hemoterapije?

- U lečenju pacijenata obolelih od različitih oblika zloćudnih tumora primenjuje se sistemska terapija koju čine hemoterapija, hormonska terapija i biološka terapija. U poslednje vreme dostupan je veći broj novijih, efikasnijih citostatskih i hormonskih lekova za lečenje različitih malignih bolesti, dok je biološka terapija savremena terapija koja se primenjuje tamo gde može ciljano da se uništavaju ćelije kancera. Primena ovih novih lekova, u kombinaciji sa lekovima koji se odranije primenjuju, doprinela je ukupno boljoj uspešnosti lečenja malignih bolesti. S druge strane, efikasnost sistemske terapije je različita. Može da dovede do potpunog uništenja kompletne tumorske bolesti, ali i do delimičnog povlačenja kancerogenih ćelija. Nekada, nažalost, dolazi do izostanka željenog efekta da se bolest zaustavi. Praktično je nemoguće govoriti uopšteno o uspešnosti primene sistemske terapije, jer to zavisi od veoma mnogo faktora - vrste maligne bolesti, da li je rana ili odmakla faza oboljenja, stanja obolelog i ciljeva lečenja.