Mnoge vrste uspevaju u bašti, ako je klima umerena, a pojedine dobro podnose i oštar mraz.

Za sobnu biljku pogodno je nekoliko vrsta, a najzastupljenija je Gvatemalska juka. Uvezene zrele stabljike se sade u toplim staklenicima, da bi formirale koren i rozetu listova. Ova vrsta može da se gaji i u vodenoj kulturi. Ima smeđe stablo i "čuperak" od šiljatih, krutih i tamnozelenih listova na vrhu. Osim ove vrste, uzgaja se i juka aloeifolia, koja je mnogo veća, a listovi imaju oštre ivice i vrh.

Prilikom kupovine ove biljke, pazite da rozete budu lepo razvijene. Ako je lišće pocrnelo, znači da je oštećena prilikom transporta. Stabljike gvatemalske juke moraju da budu duboko zasađene u saksiju.

Da bi napredovala, traži mnogo svetla. Leti je dobro da se iznese napolje u baštu ili na terasu. Zimi joj odgovara svetla i prohladna prostorija (temperatura od 7 do 12 stepeni).

Obilno se zaliva u toku leta, jednom do dva puta nedeljno, a zimi kada se isuši 3/4 dubine supstrata. Prihranjuje se tečnim đubrivom za zelene biljke u letnjim mesecima, na vrućini joj prija i orošavanje, pogotovu ako je u kući. Zimi se juka ne orošava već se samo prebrišu listovi vlažnom krpom jednom nedeljno. Dok je biljka mlada, presađuje se svake godine u saksiju veću za broj. Nakon tri, četiri godine menja se samo površinski sloj zemlje.