O mediteranskoj biljci selen (Levisticum officinale) malo se zna iako ima mnogo hranljivih sastojaka. U narodu je poznata pod nazivom selim, ljupčac, lesandrina, milobud, ima jak i prijatan miris. Lako se uzgaja, a na kvalitetnoj zemlji može da izraste i do metar. Odlično podnosi zatvoren prostor, kao jednogodišnja kultura može da se gaji i u saksiji.

Tamnozeleni aromatični listovi beru se sve do jeseni, a preostalo lišće sakuplja i suši, kao i koren. Ova samonikla baštenska biljka retko može da se nađe u prirodi, iako je cenjena u narodnoj medicini. Koristi se i kao začin.

Koren joj je posebno lekovit, ali i pljosnati plod sa oštrim rebrima. Ovi delovi sadrže etarsko ulje u kojem je glavni sastojak terpineol. Ima i smolu, gumu, tanin, šećer, skrob i razne kiseline. Koren se iskopava u rano proleće ili u jesen, seče na tanke kriške ili po dužini, a zatim suši u tankom sloju u hladovini i na vetrovitom mestu. Čuva se u tamnoj, staklenoj posudi. U početku je sladak i sluzav, a vremenom postaje gorak i ljut.

Čaj od korena selena ublažava probleme u varenju, posebno kod prekomernog lučenja želudačne kiseline. Jak diuretik, preporučuje se za edeme, naročito kod izraženih otoka nogu, gihta, reume, teškog i bolnog uriniranja. Slično dejstvo postiže i kod katara mokraćne bešike, akutnih i hroničnih oboljenja bubrega, a preventivno sprečava stvaranja peska i kamena. Delotvoran je i za nerve, uspešno otklanja i migrenu izazvanu lošim radom bubrega. Narodni lekari ga preporučuju i kod žutice. Priprema se kada se jedna ili pola kašičice sušenog i iseckanog sirovog korena prelije šoljom ključale vode. Ostavi se deset minuta da poklopljen vri, pa procedi. Da bi se postigao željeni efekat, pije se dva puta dnevno, nezaslađen i u gutljajima.

Kod problema sa varenjem praćenog i nadimanjem, čaj se pravi od jednakih delova mešavina korena selena i kima, koji se umesto u vodi, kuvaju u vinu. Ne preporučuje se trudnicama i osobama sa povišenom temperaturom. Sušeni koren u prahu deluje kao i čaj. Prah uzimajte dva do tri puta dnevno sa vodom po 1/4 kašičice. Koren selena zagreva želudac i aktivira njegov rad. Međutim, ne bi ga trebalo dodavati namirnicama tokom termičke obrade (kuvanja, pečenja), jer ima kontraefekat kao i biber.

Vino za jetru

Najbolje prirodno sredstvo za podsticanje rada jetre i slezine je vino od semena selena. Sprema se od dve supene kašike izmrvljenog semena, koje se preliju sa litar kvalitetnog belog vina. Sadržaj se ostavi da odstoji nedelju dana, a zatim procedi. Svakog jutra na prazan želudac pije se jedna rakijska čašica.

Ukusan začin

Za začinjavanje jela koristi se isključivo list. Ima miris sličan celeru i pomalo gorak ukus, pa se koristi u malim količinama. Dodaje se supama od povrća, jelima sa puno luka i prženom mesu. Ovaj deo biljka sadrži najviše eteričnog ulja, smole i vitamina C, najbolje je da se sveži listovi stave u sezonsku salatu.

Čajne kupke

Selen se od davnina dodaje u kupke, posebno čaj od korena, jer neutrališe jak i neprijatan znoj, pospešuje i menstrualni ciklus. Širi pore, stimuliše znojenje i tako odstranjuje otrove iz organizma, pa koža postaje čistija. Preporučuje se rekonvalescentima za jačanje nervnog sistema i organizma, kao i ženama koje imaju bolove u materici.

Kupka je lekovitija kada se u nju ubaci cela biljka sa korenom i semenom, bez obzira na to da li je sirova ili sušena. Prethodno se selen potapa u malo vode, ostavi 12 časova da odstoji, a zatim kuva u poklopljenoj posudi 30 minuta. Procedi se i dodaje u vodu za kupanje.