GLAUKOM je jedna od najraširenijih očnih bolesti, što potvrđuje i podatak da se oftalmolozima svaki treći pacijent javlja zbog problema sa gubitkom vida.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ovo oboljenje ima oko 67 miliona ljudi u svetu, ali se procenjuje da čak oko 50 odsto obolelih još nije dijagnostikovano.

Ni u Srbiji nema preciznih podataka o raširenosti glaukoma, ali se na osnovu broja izdatih kapi za lečenje pominje cifra od 100.000 obolelih.

Kako je reč o bolesti koja neprimetno uništava vidni živac, smatra se da ih ima još i više. Za sada ne postoje mere koje mogu da spreče da se bolest javi, ali ako se rano dijagnostikuje i počne sa lečenjem, sigurno može da se spreči guvitak vida.

Međutim, u praksi, lekari se uglavnom sreću sa odmaklim slučajevima. To znatno otežava lečenje, jer je gubitak vida koji se dešava nepovratan, a krajnji ishod može da bude slepilo.

- Kod glaukoma najčešće povišeni očni pritisak oštećuje nervna vlakna vidnog živca, koja ne mogu da se regenerišu, a kao posledica ovog procesa, dešavaju se defekti u vidu - kaže u intrevjuu „Novostima“ profesor dr Paraskeva Hentova Senćanić, načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije i predsednica Udruženja glaukomatologa Srbije. - Ti defekti se kod nelečenog glaukoma postepeno šire, od periferije se približavaju centru, i tek kada zahvate centar, pacijent zna da ima glaukom. Dobro je što je bolest spora. Postepeno nastaje, razvija se godinama, nekada i decenijama pre nego što dovede do slepila. Za sve to vreme, može lako da se dijagnostikuje očnim pregledom i da se počne sa lečenjem. Mi ne možemo da vratimo stanje koje je bilo pre bolesti, ali možemo da sprečimo totalni gubitak vida.

KOD MLAĐIH AGRESIVNIJE LEČENJE Koja je razlika kada se bolest dijagnostikuje u dečjem ili u starijem uzrastu?
- Bolest se kontroliše lako, jer imamo dosta terapijskih opcija. Ali, ako se bolest razvija godinama, a ne leči se, onda će ta osoba da doživi slepilo. Ako bolest počne u 80. godini, manje su šanse da se razviju manifestne posledice bolesti. Zato, kada imamo mladu osobu sa očekivanim dugim životnim vekom mi smo obazriviji i agresivniji u lečenju.

Da li bolest može da se zaustavi ili se samo usporava?

- Može samo da se uspori. Bolest je progresivna i ima određenu brzinu napredovanja. Kako osoba stari, ubrzava se i bolest, i zato su nam dragocene redovne kontrole. Kada imamo uvid u stanje bolesti i znamo kojom brzinom napreduje možemo da odaberemo terapiju. Nekada su dovoljne samo kapi, a nekada moramo da menjamo terapiju da bismo efiksanije snizili očni pritisak do bezbednog nivoa, jer je to jedini način lečenja. Laserom možemo da širimo kanale da bi tečnost lakše izlazila iz oka, a ako to ne uspe, radimo operaciju, kojom pravimo veštački otvor unutar oka. Glavni problem kod glaukoma je što tečnost ne može da napusti očnu jabučicu brzinom kojom bi normalno trebalo da ističe. Kada se smanji očni pritisak, smanjuje se i pritisak na nervna vlakna vidnog živca, što je osnovni cilj lečenja.

Da li očni pritisak jedini „pritiska“ očni živac?

- Pritisak očne vodice na vidni živac je mehanički, ali postoji i drugi faktor, koji je nedostupan našem isptivanju, a to je cirkulacija krvi unutar vidnog živca. Ona je vrlo individualna. Recimo, pacijentima koji imaju dobru cirkulaciju unutar vidnog živca, vid se bolje čuva, dok su oni koji imaju slabiju cirkulaciju podložniji bržem propadanju vida.

Šta u tom slučaju može da se uradi?

- Ne možemo da delujemo posredno na cirkulaciju, ali sniženjem očnog pritiska obezbeđujemo bolji protok krvi kroz vidni živac, i tako se on bolje čuva. Nisu tako retki oblici glaukoma gde je očni pritisak sasvim normalan, čak i nizak, a očni živac strada. Tada, takođe, snižavamo očni pritisak.

Da li očni pritisak može da se oseti?

- Samo ako naglo skoči, što se dešava kod akutnog glaukoma. Pacijent tada oseti bolove, i dolazi na pregled, jer traži pomoć. Kod hroničnog oblika koji ima oko 80 odsto pacijenata u našoj zemlji, očni pritisak mora da bude jako visok da bi se nešto osetilo. Simptomi nisu drastični. Može da se javi težina u očnoj jabučici, tupi bol, neprijatnost, a pacijenti to opisuju kao „osećaj da imaju oko“.

Kada bi trebalo da se uradi prvi pregled da bi se na vreme otkrio glaukom?

- Svaki očni pregled je dragocen, jer se glaukom javlja i u ranom uzrastu. Urođeni glaukom daje određene simptome, i bebama kod kojih ih otkrijeno, radimo pregled. Očni pritisak trebalo bi da se izmeri već u predškolskom uzrastu i da se izdvoje osobe koje su pod rizikom. Krupne oči su sumnjive na glaukom, a odaje ga i mutan pogled, pojačano suzenje, dok je kod dece znak upozorenja potreba da se sklanjaju sa svetlosti.

Kako izgleda kontrola očnog pritiska?

- Merenje je vrlo jednostavno i bezbolno jer se radi uz pomoć kapi koje anesteziraju površinu oka. Vrh instrumenta za merenje naslanja na rožnjaču, i to traje par sekundi. Nekada imamo problem da ubedimo decu da budu mirni dok im se nešto približava oku. Dolaze i više puta dok ih ne ubedimo da to ne boli. Ako ni tada ne uspemo, merimo očni pritisak i pregledamo vidni živac u opštoj anesteziji.

Da li je merenje očnog pritiska dovoljno da bi se postavila dijagnoza glaukoma?

- Nekada moramo da radimo i dodatna ispitivanja, da pregledamo očni živac na drugi način. Ima puno uređaja koji su konstruisani na bazi vidljivog neškodljivog laserskog zračenja, koje prodire do očnog živca i potpuno ga analizira kako bi se utvrdile prve promene koje ukazuju na glaukom. Možemo da radimo i test koji nam pokazuje šta vidi pacijent i da li ima nekih početnih defekata u polju vida na svakom oku pojedinačno. Na osnovu toga možemo da zaključimo da li je došlo do nekog početnog oštećenja i da li treba da započnemo lečenje. Moramo da budemo potpuno sigurni da su svi znaci bolesti prisutni, jer je glaukom hronična bolest, lečenje je doživotno i u najvećem broju slučajeva podrazumeva ukapavanje kapi nekoliko puta dnevno u oko.