KAO posledica nedovoljnog uzimanja tečnosti i neuredne i nepravilne ishrane, na raznim mestima u telu može da nastane kamen ili više njih. Stručnjaci kažu da je delom za ovu „graditeljsku“ sklonost organizma odgovorna i genetika, a mogu da je isprovociraju i razne infekcije i oboljenja, endokrini i metabolički poremećaji, čak i uzimanje nekih lekova. Sa ovim problemom tokom života će se sresti gotovo svaki 10. čovek, a kamen se najčešće javlja u četvrtoj ili petoj deceniji. Muškarci su češće na udaru kamenčića u urinarnom traktu (bubrezima, mokraćnom kanalu ili bešici), dok se ženama ove neobične tvorevina skupljaju u žučnoj kesi.


Bubrezi

Kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i bešici jedan je od najčešćih uroloških problema koji pogađa oko 17 odsto stanovništva. Najčešći razlog nastanka kamena u bubregu je pojačano izlučivanje minerala kroz mokraću (kalcijum, fosfor, oksalati, cistin, mokraćna kiselina), ili narušena ravnoteža između navedenih prometora i inhibitora kristalizacije minerala u mokraći. Veličina kamena može da varira, od vrlo sitnog („pesak“ u bubregu) do veoma krupnog (koralni kamen). Dok miruje na mestu nastanka, uglavnom ne izaziva tegobe i obično se otkriva slučajno.

Kamenci u bubregu obično izazivaju tupe slabinske bolove. Ulazak kamena u mokraćovod karakteriše jak bol (bubrežna kolika) koji se širi od slabinskog dela prema preponi i praćen je učestalim mokrenjem, mučninom i povraćanjem, a ponekad i prisustvom krvi u mokraći. Bol obično traje od 20 do 60 minuta, ali ponekad i nekoliko sati. Može da bude toliko intenzivan da zahteva bolničko lečenje pacijenta.

Manji kamenci obično se spontano izbacuju iz tela bez medicinske intervencije. Veći mogu da se uklone razbijanjem ili udarnim talasima, ili uvođenjem specijalnog instrumenta. Operativno lečenje se primenjuje uglavnom kada je kamenje veće od tri centimetra.

- Pacijent koji je jednom imao kamen, ima oko 70 odsto šanse da ga dobije ponovo - kaže profesor dr Rajko Hrvačević, internista - nefrolog, stručni konsultant Poliklinike Intertim. - Zbog toga pacijentima sa ponavljanim kamencima ili obostranim kamencima, treba da se uradi ispitivanje koje će da otkrije eventualni uzrok stvaranja kamena i u zavisnosti od rezultata ispitivanja i od sastava konkrementa određuju se lekovi i dijeta.


Bešika

Iz bubrega kamen može da se spusti u mokraćnu bešiku ali, takođe, i da se stvori u ovom organu, najčešće zbog otežanog pražnjenja mokraće. Kod muškaraca se to dešava zbog suženje na vratu mokraćne bešike ili uvećanja prostate, a kod žena obično prethodi neka hirurška ili ginekološka intervencija.

- Simptomi koji ukazuju na kamen u mokraćnoj bešici su učestalo mokrenje, pojava krvi u mokraći, povremeni zastoj mokraće, uporne urinarne infekcije - kaže dr Bora Cvetković, urolog KBC Zemun. - Lečenje zavisi od veličine kamena i može da bude konzervativno, uz primenu antibiotika, alfa adrenergičkih blokatora, velike količine tečnosti, a ukoliko je kamen veliki, uklanja se operacijom. Operativno lečenje može da bude klasično ili endoskopsko, kada se kamen posebnom aparatom razbija, drobi na sitnije delove.


Žučna kesa

Stvaranje kamena u žučnoj kesi pokreće infekcija bilo gde u organizmu, a koja može da se širi limfnim putem i da izazove upalu zida ovog organa. Upala dalje remeti dobro izbalansiran sadržaj rastvora žuči, on postaje gušći, a soli koje se u njemu nalaze talože se na dnu žučne kese. Na taj način mogu da se stvore kamenčići, od pola milimetra do veličine loptice za stoni tenis. I jedni i drugi mogu da budu veoma opasni, ako se na vreme ne otkriju i ne leče.

- Najčešće se kamenje u žučnoj kesi otkriva kada dođe do začepljenja, odnosno kada se naslage pomere i zaglave u nekom od kanala kojima žuč protiče - objašnjava dr Čedomir Hajduković, šef Odeljenja za laparoskopsku hirurgiju KBC Zemun. - Napad može da bude izuzetno bolan, prate ga mučnina ili jako povraćanje, a ponekad i groznica. Bol se javlja ispod desnog rebarnog luka, širi se prema desnoj lopatici, ramenu ili kičmi, a pojačava se kad dišemo, krećemo se ili kašljemo. Ako tegobe potraju nekoliko godina, mogu da poremete rad jetre ili da prouzrokuju neko oštećenje, kao i zapaljenje gušterače. Problem se uglavnom rešava laparoskopskom operacijom. Nema garancije da se kamen neće ponovo kasnije pojaviti na nekom drugom mestu.


Uho, grlo, nos

Kamenčići mogu da nastanu i u pljuvačnim žlezdama (sijaloliti), nosu (rinoliti), i u krajnicima (tonziloliti). Uglavnom nastaju oko stranog tela, komadića hrane, sluzi, ili koagulisane krvi. Ovom stanju podložnije su osobe srednjih godina i stariji. Kod njih dehidratacija zbog smanjenog unosa tečnosti ili upotrebe lekova (neki antidepresivi, antihipertenzivi) dovodi do smanjenog lučenja pljuvačke, suve sluznice i pojave gustog sekreta u nosu. Kod dece, rinoliti se stvaraju najčešće oko stranog tela u nosu (komadić papira, komadić hrane).

- Pacijenti sa smanjenim lučenjem pljuvačke (Sjegrenov sindrom) pod velikim su rizikom za nastajanje kamena - objašnjava dr Svetlana Valjarević, klinički lekar ORL Službe KBC Zemun. - Takođe, oboljenja bubrega i paraštitnih žlezda koja dovode do povećanog nivoa kalcijuma i fosfata u krvi, povećavaju rizik od kalkuloze.

Simptomi kamenčića u pljuvačnim žlezdama mogu da budu neprimetni, ali kada kamenčić zatvori put oticanja pljuvačke, dolazi do bolnih upala žlezda praćenih otokom i ponekad povišenom temperaturom. Lečenje upale podrazumeva primenu antibiotika i analgoantipiretika, a kamenčić može da spontano ispadne ili da se hirurški izvadi. U težim slučajevima, odstranjuje se čitava pljuvačna žlezda u opštoj anesteziji.

Kada se kamen zaglavi u nosu, znaci koji ga otrkivaju su zapušenost nosa, curenje sekreta iz nosa, neprijatan miris, a kamenčić se nakon ORL pregleda i rendgenskog snimka nosa i sinusa najčešće odstranjuje u opštoj anesteziji. Moguća komplikacija kamenčića u nosu je sinusitis kao posledica otežane ili nemoguće drenaže sinusa, a retko je moguća i perforacija nosne pregrade.

Kamenčići u tonzilama posledica su kalcifikovanja ostataka hrane i sluzi koji zaostaju u udubljenjima na krajnicima izazvanog čestim upalama. Lako se dijagnostikuju ORL pregledom, a nekada i spontano ispadnu kada se špatulom za pregled pritisne površina krajnika. Preporučuje se dobra higijena usta, redovno ispiranje grla antiseptičnim rastvorima i operacija krajnika, kao poslednja mera.


Više tečnosti i kretanja

Pacijenti koji imaju kamen trebalo bi da:

* uzimaju više tečnosti (negazirane vode, čaja od brusnice, limunade), posebno tokom letnjih meseci kada se tečnost gubi znojenjem ili isparavanjem
* dnevna količina izlučene mokraće treba da iznosi više od dva litra
* ne bi trebalo da piju sok od grejpfruta jer on pogoduje stvaranju kamena
* pacijenti koji imaju kamen sastavljen od kalcijum oksalata u ishrani treba da izbegavaju spanać, zelje, zelenu salatu, grašak, boraniju, cveklu
* kod fosfatnih kamenaca treba izbegavati ribu, žumance, mleko i mlečne proizvode, a kod uratnih kamenaca iznutrice, crveno meso, grašak, boraniju, pasulj, bademe, kikiriki i pečurke
* svi pacijenti koji imaju kamence treba da izbegavaju so u ishrani
* preporučuje se grickanje semenki suncokreta jer obiluju linolejskom kiselinom
* više se krećite jer fizička aktivnost smanjuje rizik za trećinu
* izbegavajte dugo gladovanje i dijete.