Vlaga, promenljivo vreme sa velikim razlikama u temperaturi, i početak grejne sezone, a samim tim i veće zagađenje vazduha, donosi nove patnje onima koji boluju od astme, čira na želucu ili imaju obolele zglobove. Uz to i virusi koji se „zavlače“ u svaki kutak zatvorenih prostorija u kojem s jeseni više boravimo, dodatno mogu da isprovociraju neke bolesti bolesti, pre svih astmu. Vlaga i kišno vreme sve više će da se uvlače u bolne zglobove, a, promena ishrane udružena sa nervozom i stresom podstiču mučninu, peckanje i bol kod želudačnih oboljenja.

Najugroženiji su pulmološki bolesnici. Profesor dr Branislav Nestorović, pulmolog i alergolog iz Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj, objašnjava da se astmatičari ne raduju jeseni iz dva razloga:

- Prvo, vlaga provocira disajne puteve, i češće izaziva astmatične napade. Drugi razlog su virusne respiratorne infekcije, koje su češće na jesen, a one su faktor koji vrlo često zna da pogorša tegobe astmatičarima.

Zbog toga se kod blažih oblika astme, koja se izbacuje tokom leta, ponovo uvodi od oktobra, kada se i virusi najviše množe. Osim standardne terapije, prof. Nestorović kaže da je neophodno već sad početi sa jačanjem imuniteta.



BROJKE - 30 odsto populacije pati od neke vrste alergija, od toga polovina njih kija zbog grinja
- 90-100 odsto pacijenata sa čirom na dvanaestopalačnom crevu ima helikobakter pilori u želucu
- 7 odsto starijih od 18 godina, i svako sedmo dete u Srbiji pati od astme
- 30.000 ljudi u našoj zemlji boluje od reumatoidnog artritisa, a samo 5.000 ih se leči

- Vitamin C, puno voća i povrća, suplementi cinka pokazali su se kao dobri borci protiv virusa, a deci koja boluju od astme, kada se prehlade, uvek preporučujem preparate kojima se sprečava da se infekcija spusti na pluća.

Sa astmom su neizbežno povezane i alergije, od kojih sve i počinje. Iako mnogi misle da je sezona alergija prošla, dr Rajica Stošović, alergolog iz Klinike za alergologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da nije tako:

- Ambrozije, korovi, i ostale biljke prolaze, ali su uvek prisutne grinje kojih ima u zatvorenom prostoru. Naročito kad počne grejanje, one se brže razmnožavaju, a mi sve više vremena provodimo u kući. Zato oni koji celo leto nisu šmrcali, sad počinju da doživljavaju salve kijanja, suzenje očiju i svrab ždrela.

Za njih posebne terapije nema. Jedino se, kaže dr Stošović, mora posebno voditi računa o higijeni: izbaciti tepihe i zavese iz spavaće sobe, a posteljinu redovno prati na 60 stepeni, provetravati dušeke, usisavati tapacirani nameštaj i ne zagrevati previše prostoriju u kojoj se spava.

Baš kao ni za alergijske bolesnike, ni za reumatičare tokom vlažne jeseni nema mnogo utehe. Posebno za starije, jer se sa godinama povećava osetljivost na vremenske prilike, a to posebno važi za reumatičare.

Dr Olivera Ilić Stojanović, reumatolog iz beogradskog Instituta za rehabilitaciju, kaže da su na vlagu posebno osetljivi oni koji pate od zapaljenskog reumatizma:

- Bolovi u zglobovima se pojačavaju ako postoji i velika vlažnost vazduha, jer sa niskim temperaturama zajedno utiču na receptore za bol. Ako je reuma udružena sa degenerativnim oboljenjima kičme, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogoršavaju tegobe obolelih.

Osim standardne terapije, reumatičarima se ne uvode nikakvi novi lekovi. U slučaju jačih bolova koriste se analgetici i nesteroidni antireumatici, a pacijentima ostaje samo da čekaju leto da se ugreju.

A čim „izađu“ iz leta, čiraše spopadne muka. Poznato je da oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, želucu, ili pate od gastritisa, tokom prelaza iz leta u jesen češće gutaju razne tablete za ublažavanje bola i mučnine u stomaku.

Profesor dr Nikola Milinić, načelnik gastroenterologije u KBC „Bežanijska kosa“, kaže da su mnogobrojni razlozi zbog kojih se kod pacijenta sa funkcionalnim poremećajima tegobe intenziviraju:

- Promena vremenskih prilika, atmosferskog pritiska, zatim, promena načina ishrane, ali i stres i nervoza koji su zastupljeniji po povratku u škole i na posao, zajedno utiču da se problemi ovih bolesnika pojačaju.

Osim redovne terapije, koja podrazumeva uzimanje inhibitora protonske pumpe, čiraši već dobro znaju da treba da obrate više pažnje na ishranu. Dr Milinić kaže da ishrana nema preveliki značaj u savladavanju tegoba, jer su moderni lekovi dovoljno efikasni:

- I pored toga, treba izbegavati jaku, ljutu, masnu i začinjenu hranu, luk, zaprške, ali i namirnice koje nadimaju poput pasulja, graška, boranije, kupusa.

Naš sagovornik napominje da od kada je otkrivena heliko bakterija, i način na koji se ona leči, mnogo lakše se leče i gastrointestinalne bolesti. Jer, helikobakter je u najvećem broju slučajeva uzročnik svih ovih problema, pa se njenim izlečenjem rešavaju i ostale tegobe:

- Zbog toga sve pacijente upućujemo da urade izdisajni test na helikobakteriju, a ako se utvrdi da ona postoji, lečenje je veoma uspešno i kratko. Kod pacijenata koji su izlečili helikobakteriju, tegobe sa čirom se više nisu vratile - kaže prof. Milinić.