Neuropatije, odnosno oštećenja perifernih živaca su oboljenja koja izuzetno otežavaju svakodnevno funkcionisanje i normalan život, jer oni koji pate od njih vrlo često trpe stalno prisutan bol. Ukoliko se bolest ne otkrije na vreme i terapijski makar zaleči, prognoze nisu mnogo optimistične. O kakvoj grupi bolesti je reč, kako se one oktrivaju i leče, za čitaoce "Života plus" objašnjava specijalista neurolog prof. dr Zorica Stević iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
- Neuropatije predstavljaju grupu bolesti koje dovode do oštećenja perifernih živaca ruku i nogu. U opštoj populaciji njihova učestalost je oko deset procenata. Mogu da se jave u bilo kom životnom dobu, ali su znatno češće posle šezdesete godine. Oboleli, koji obično ne znaju da imaju neuropatiju, najčešće se žale da u šakama i stopalima osećaju trnjenje, žarenje, mravinjanje. Međutim, konstantni bol najvažniji je simptom koji otežava normalan život osobama sa ovim problemima. A kada dođe do topljenja mišića šaka, stopala i potkolenica, onda je bolest poprimila veoma ozbiljan tok. Oboleli, zbog sve izraženijih tegoba postaje nespretan u hodu, stopala im zapinju o podlogu. Uz to, sve manje uspeva da obavlja precizne pokrete prstima. Po pravilu, opisane tegobe javljaju se simetrično na šakama i stopalima, ili u nekim slučajevima samo na stopalima. Tegobe mogu da zahvate i samo jedan periferni živac i tada se radi o mononeuropatiji, a može da bude zahvaćeno i više živaca asimetrično, pri čemu je reč o multiplim neuropatijama.
FIZIČKA AKTIVNOSTFizička aktivnost veoma je važna da se dijabetes ne bi iskomplikovao i prešao u dijabetičnu neuropatiju. Umerenom fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa, a gubitkom suvišnih kilograma povećava se kontrola nivoa glukoze u krvi, koja predstavlja ključni faktor za nastanak komplikacija. Osim toga, fizička aktivnost smanjuje kardiovaskularne faktore rizika koji, u kombinaciji sa dijabetesom, dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova. Pored navedenog, fizička aktivnost značajno smanjuje i stres.


* Šta izaziva neuropatije?
- Uzroci su brojni, ali je šećerna bolest najznačajniji faktor rizika. Na dijabetične neuropatije u proseku otpada jedna petina svih neuropatija ukupno. One se javljaju kao komplikacija dijabetesa u čak 50 do 70 odsto slučajeva. Posebno su izražene kod dijabetičara koji boluju duže vreme ili nemaju adekvatan tretman bolesti. Zbog porasta kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, očekuje se da će do 2030. godine biti duplo više dijabetičara, a samim tim i dijabetičnih neuropatija kod osoba starijih od 50 i 60 godina.

* Koje su još neuropatije značajne?
- Druge po učestalosti su autoimune, zapaljenske bolesti perifernih živaca, koje se, takođe, sreću kod jedne petine obolelih. Zapaljenski proces zahvata korenove perifernih živaca, a ako se ove neuropatije na vreme ne prepoznaju i leče, mogu dovesti do značajnog stepena invaliditeta. Takav je, primera radi, lupus, koji predstavlja sistemsku bolest vezivnog tkiva, a koje prati oštećenje perifernih živaca. Inače, zbog slabosti ruku, nogu i mišića za disanje, osoba može biti i vitalno ugrožena.

* Postoje li još neke neuropatije na koje treba obratiti pažnju?

- Na našim prostorima karakteristične su i neuropatije koje nastaju usled prekomernog korišćenja alkohola. Takođe, sa porastom učestalosti malignih oboljenja u našoj populaciji, sve su prisutnije neuropatije koje nastaju kao posledica komplikacija samog malignog oboljenja, ili one nastale usled primene citostatika. Ovde je karakteristično da zbog toksičnog dejstva citostatika stradaju periferni nervi na rukama i nogama. Zajedničko svim navedenim neuropatijama je da nisu nasledne, već stečene.

* Da li to znači da postoje i urođene neuropatije?

- Nasledne bolesti perifernih živaca postoje, ali na sreću nisu tako česte. One se dijagnostikuju kod svega deset odsto obolelih. Iako se bolesnici zbog istovetnih simptoma kao kod stečenih neuropatija javljaju lekaru opšte prakse, a potom i drugim specijalistima, bolest vrlo često ostaje dugo neprepoznata. Lekari obično tegobe izražene u vidu trnjenja, bolova i nestabilnosti pri hodu kod mlađih najčešće povezuju sa degenerativnim bolestima kičme, a kod starijih sa problemima uzrokovanim lošom cirkulacijom. Zato bi bilo uputno da, pre donošenja konačne dijagnoze, lekari opšte prakse pomisle i na ovu grupu bolesti, i pacijenta upute na pregled kod neurologa.

* Da li neuropatije mogu da se izleče?
- Kod većine, a pogotovo ako se radi o autoimunim neuropatijama, može da se očekuje vrlo značajan ili kompletan oporavak. Ali da bi lečenje bilo uspešno, neophodno je postavljanje blagovremene dijagnoze i primena odgovarajuće terapije. Pojedinačno posmatrano, kod dijabetične neuropatije osnovu terapije čini dobra regulacija šećera u krvi. Postoji i mogućnost primene lekova koji u izvesnom stepenu obnavljaju oštećene živce. U svakom slučaju, vrlo je važno odrediti odgovarajuć lek za bol, jer je to najdominantniji simptom bolesti. Lek mora da bude takav da makar ublaži, ako nije u mogućnosti da u potpunosti ukloni bol. Uz sve ovo, vrlo je važna svakodnevna umerena fizička aktivnost pod nadzorom neurologa i fizijatra. Kontinuirana fizička aktivnost i zdrav način ishrane predstavljaju odličnu prevenciju za nastanak neuropatije.

CENTAR ZA POLINEUROPATIJE


U Neurološkoj klinici KCS od pre mesec dana počeo je sa radom prvi Centar za polineuropatije u Srbiji, koji ima za cilj da obolelima pruži što adekvatniju dijagnostiku i lečenje. Zahvaljujući ovom centru, u okviru koga će se obavljati ambulantna dijagnostika i lečenje, smanjiće se broj nepotrebnog ležanja u bolnici, što je za pacijenta i mnogo skuplje i nekomfornije. S obzirom na to da se radi o čestoj bolesti, bitan preduslov za lečenje u centru je da se pacijenti sa navedenim simptomima prvo obrate neurologu u regionalnom domu zdravlja. Neurolog tada, na osnovu pregleda i samog toka bolesti, odlučuje da li je potrebna dopuna dijagnostike i lečenje u Centru za polineuropatije KCS - objašnjava dr Stević, rukovodilac tima neurologa uključenih u rad Centra.

U zavisnosti od potreba obolelog, u Centru se pored neurologa angažuje i psiholog, fizijatar, nutricionista, socijalni radnik. Kod pacijenata kod kojih se sumnja da imaju nasledne polineuropatije, sprovodi se i genetska dijagnostika kao i davanje saveta za buduće zdravo potomstvo. Treba napomenuti da se pored tek otvorenog Centra u Beogradu, planira otvaranje centara i u drugim većim gradovima Srbije, sa idejom da se stvore svi potrebni preduslovi neophodni za lečenje obolelih. Na ovaj način pacijenti sa različitim oblicima polineuropatija moći će da dobiju odgovarajuću dijagnostiku i lečenje, a samim tim bitno poboljšaju kvalitet života.

DIJABETIČNA NEUROPATIJA
Kod lečenja dijabetične neuropatije najvažnija je prevencija. To podrazumeva striktno održavanje normalnog nivoa šećera u krvi, redukovanje prekomerne telesne težine, kontrolisanje nivoa masti u krvi... Pušači treba da ostave cigarete, alkohol i da počnu zdravo i izbalansirano da se hrane. Prve godine bolesti od dijabetesa najkritičnije su za razvoj neuropatije. Zbog toga je redovna kontrola od izuzetne važnosti, što bi trebalo da na umu ima svaki dijabetičar.