AKO ste odlučili da ove zime barem sedam dana provedete na nekoj planini u Srbiji ili u inostranstvu, priuštićete sebi dobar odmor i rekreaciju, a organizmu neophodan oporavak od svakodnevnih stresova čime se povećavaju šanse za bolje zdravlje. Na imunitet naročito povoljno utiče vazduh, ali i sunce jer je na planinama značajno veća količina infracrvenih zraka, a u gorama su lekoviti čak i vetrovi. Naravno, u zavisnosti od uzrasta i zdravstvenog stanja uvek treba obratiti pažnju na nadmorsku visinu i prema tome odabrati najbolje mesto za zimovanje.

Recimo, planine u našem podneblju koje se nalaze na nadmorskoj visini do 1.000 metara ne zahtevaju neku posebnu adaptaciju, jer su oscilacije u količini kiseonika male i ne zahtevaju dodatno angažovanje unutrašnjeg mehanizma za prilagođavanje. Ali, već boravak na nadmorskim visinama od 1.000 do 1.400 metara deluje stimulativno na ljudski organizam, prvenstveno zbog povoljnog uticaja na imuni sistem, a sa druge strane, u ovom pojasu mogu da borave i oni koji imaju problema sa srcem i drugim kardiovaskularnim bolestima.

- Sa povećanjem nadmorske visine pojačava se i pritisak na mehanizam adaptacije, a prva reakcija kada se nađete na planini iznad 2.000 metara nadmorske visine je pojava češćeg zevanja, pospanosti ili pak psihomotornog nemira - objašnjava dr Tomislav Jovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za medicinsku fiziologiju „Rihard Burijan“.

Izbacivanje otrova MNOGI veruju da udisanjem planinskog vazduha direktno „unose“ zdravlje u pluća, a stručnjaci potvrđuju da je zaista tako.
- Planinski vazduh je čistiji od ovog u gradovima, bez smoga i manje je vlažan - objašnjava dr Tomislav Jovanović. - Suv vazduh je lakši za disanje, a neznatno veća količina ugljen-monoksida, koja je za organizam značajna, zapravo je ta koja tera organizam da dišemo duboko i brzo i da osećamo taj čist vazduh u plućima. Udisanje ovog vazduha takođe pomaže da se iz tela izbace otrovi.

- Značajno niža temperatura zahteva adaptaciju srca, krvnih sudova i disanja, ali i utiče na promenu apetita. To je normalno, jer veći utrošak energije koja je potrebna za održavanje telesne temperature i bavljenje fizičkom aktivnošću na snegu pojačava apetit, i to uglavnom za namirnicama koje sadrže ugljene hidrate, jer oni brzo sagorevaju i oslobađaju toplotnu energiju. Tu želju ne treba sputavati, jer takva ishrana pomaže da se organizam brže prilagodi.

Period adaptacije na uslove života na višim nadmorskim visinama traje, u proseku, tri do pet dana, i u tom periodu se savetuje da se osobe ne izlažu naglo fizičkim aktivnostima, već da se postepeno privikavaju na njih.

- Upravo zbog nepripremljenosti organizma, najčešće se povrede na planinama dešavaju trećeg dana - ističe naš sagovornik. - Zato se u prva tri dana savetuju lagane šetnje, a tek kada se organizam adaptira, treba se posvetiti ozbiljnije zimskim sportovima.

Ukoliko neko odlazi na planinu da bi poboljšao krvnu sliku, što je jedan od dokazanih benefita boravka na višim nadmorskim visinama, trebalo bi da zna da se ovaj efekat postiže tek nakon 14 dana zimovanja. Nakon ovog perioda, osim što se povećava hemoglobin, u krvi raste i broj eritrocita, što povoljno utiče na zdravlje jer se poboljšava transport kiseonika u krvi. Sa druge strane, ako je reč o osobama koje imaju kardiovaskularne bolesti, to može da bude i potencijalni rizik, jer se na taj način povećava i gustina krvi, što predstavlja veće opterećenje za srce.

Boravak na većim nadmorskim visinama se ne savetuje deci mlađoj od jedne godine jer još nemaju dovoljno razvijen centar za termoregulaciju, neophodan za adaptaciju organizma za boravak u hladnom. Ne preporučuje se ni starijima od 60 godina jer su izgubili sposobnost brze i efikasne adaptacije na novonastale uslove pa boravak na visokim nadmorskim visinama za njih može da bude čak i štetan - upozorava dr Jovanović.