Verovatno vam se već dešavalo da osetite simpatiju prema nekome ko vas je podsetio na vašeg roditelja suprotnog pola... Boja glasa, gestikulacija, izraz lica, stavovi onih koji su nas "vajali" od najranijeg detinjstva, ipak su utisnuti negde duboko u nama.

Možda zato ne čudi što žene traže partnere koji ih izgledom ili osobinama podsećaju na oca, a muškarci partnerke koje liče na njihovu majku. Međutim, ima i onih koji se vezuju za osobe koje su sušte suprotnosti njihovom ocu ili majci. Kako da znamo koji je izbor "pravi"?

Koliko su nam roditelji uzori, u potrazi za srodnom dušom i da li možemo da menjamo svoja uverenja iz detinjstva, za "Život Plus", govori Mirko Mitrović, praktičar transakcione analize iz Centra za edukaciju "Krugovi".

- S obzirom na to da kriterijume počinjemo da usvajamo još kao deca, roditelji na njih imaju najveći uticaj. Većina mališana prilagođava se roditeljskim zahtevima i prihvata njihov sistem vrednosti. Kada odrastu, biraju partnere koji imaju sličnosti sa roditeljima. Potraga za njim je intenzivnija, ako je odnos između roditelja i deteta bio dobar. Kao da to pozitivno iskustvo, želi da ponovi i u romantičnom aspektu svog života. Dete gleda odnos svojih roditelja i formira zaključke o tome šta je to zajednički život i kakvog partnerom želi, objašnjava naš sagovornik.

Ponekad su ti zaključci u skladu sa realnošću, a ponekad ne.

STARIJI MUŠKARCI Žene koje su kao devojčice odrastale bez oca, najčešće nisu imale ono što očinska figura nosi, autoritet, sigurnost, oslonac, zaštitu. Zbog te čežnje za ocem, kada odrastu, u njima može da ostane težnja za vezivanjem za starije muškarce - poručuje Mitrović.

- Za devojčicu koja gleda skladan brak svojih roditelja, to je model stabilne veze. Ona preuzima način ponašanja svoje majke, a u budućem partneru traži osobine oca i veruje da će njen brak biti stabilan - kaže Mitrović.

Međutim, naš stručnjak naglašava da se isto događa i u brakovima u kojima nema sklada.

- Na primer, muž alkoholičar maltretira celu porodicu, dok njegova žena ćuti i trpi. Ne beži, ostaje s njim, iako je okolina, prijatelji i socijalni radnici upozoravaju da rizikuje svoj život. Razlozi takvog ponašanja najčešće se kriju u njenom bračnom modelu i sličnoj situaciji koju su proživljavali njeni roditelji. Izabrala je partnera prema svojim kriterijumima koji nisu u skladu sa realnošću. Veruje da ima snage da spase svog muža od alkohola i da je to njena misija. Ili da je dužna da trpi poniženja zbog svojih grehova, da mora da ostane jer veruje da deca koja odrastaju bez oba roditelja, završavaju u zatvoru - objašnjava sagovornik „Života plus“.

Ukoliko roditelji nemaju autentičan autoritet ili ih dete doživljava kao nepravedne, ono može da izgradi sistem vrednosti koji je suprotan roditeljskom, ali opet, podseća naš stručnjak, na neki način, programiran njihovim porukama.

- Kada odrastu, logično, biraju partnere koji su suprotnost roditeljskom modelu – kaže Mitrović, ističući da partnere biramo prema kriterijumima, "mapama", koje smo nasledili od roditelja.

- Ako su se u porodici vrednovali naporan rad, poštenje, škola, snalažljivost, estetski izgled, društveni status, religioznost, sport, zdravlje, te vrednosti će i kod dece biti na značajnom mestu. Ukoliko je otac visoko vrednovao estetski izgled suprotnog pola i oženio manekenku, sin najčešće pravi sličan izbor, ako je od oca nasledio iste kriterijume. Ili ako majka ceni uzbudljiv život, to može biti jedan od razloga da ćerka uđe u vezu sa problematičnim momkom.

I pored svega, Mitrović tvrdi da pojedinac ipak nije prisiljen da pravi pogrešne izbore.

MAGNET ZA BUDALE Devojka se žali da ne želi više da bude magnet za budale, grubijane ili mamine maze. Međutim, već posle nekoliko psihoterapija, počinje da uviđa da takve muškarce bira iz određenih razloga. Dalji terapijski tretman bazira se na tim razlozima, odnosno, popravljanju mapa koje su dovodile do neželjenih ishoda. Ako zaista želi da se promeni, ako joj je dosta loših izbora i izgubljenog vremena, naći će u sebi snage za promenu - otkriva Mitrović.

- Mi lično smo, pre svega, odgovorni za svoje živote i odluke koje donosimo, bez obzira na porodičnu istoriju i detinjstvo. Te odluke donosimo na osnovu svojih uverenja o sebi, drugima i svetu i usmeravamo brod svog života prema tim mapama. Podaci u njima mogu da budu tačni ili pogrešni, a najčešće ima i jednih i drugih. Ukoliko tačni prevagnu, odluke koje donosimo biće bolje za nas – naglašava naš sagovornik i poručuje da mi imamo moć da preuzmemo kormilo svoga života i popravimo svoje mape zbog kojih smo zapadali u probleme. - To nije jednostavan posao, jer se ne odričemo lako svojih uverenja, čak ni kada vidimo da su pogrešna. S druge strane, oni koji ostaju na pogrešnim mapama, pristaju na promašaj. Promena uverenja najviše zavisi od motivacije.

Ukoliko partneri veruju da se ljubav dokazuje ugađanjem, veza će biti stabilna. Raspada se kada ponestane novca, vremena, seksa, a ne zbog uverenja, odnosno, pogrešnih mapa, tvrdi naš stručnjak.

Pošto očevi ne provode dovoljno vremena sa svojim porodicama, majke preteruju u želji da zaštite decu.

- Sinovi tih majki uglavnom su "programirani" uverenjima da treba da uživaju dok su

mladi, da je život pun problema, da je smisao života zabava ili da posle braka nema života. Zato beže od obaveza i odbijaju da zasnuju bračni odnos. Ukoliko sin i pronađe partnerku, ona će morati da zadovolji njegove ne tako male potrebe, što će joj poći za rukom, samo ako bude slična njegovoj mami - zaključuje sagovornik "Života plus".


SEKSUALNA PRIVLAČNOST

Osim ako nije rezultat fiksacije odnosno patologije iz detinjstva, ove stvari su uglavnom odvojene. Seksualna privlačnost je samo deo kriterijuma po kojima biramo. U tom pogledu moguće je osećati ljubav prema roditelju, seksualnu privlačnost prema partneru koji po nečemu podseća na roditelja, a da ta dva osećanja ne budu u konfliktu - objašnjava naš stručnjak.