Šta god bio razlog vašeg poslednjeg "selfija", činjenica je da je ovaj fenomen (uslikavanja samog sebe) postao sastavni deo života mlađih generacija, nešto poput pranja zuba. Ipak, ovaj koncept nije ništa novo, jer je prvi selfi zabeležio Robert Kornelijus još davne 1839.godine, ali je „u izradi” fotografije morao da stoji mirno 15 minuta.

Selfi je 2013. godine postao reč godine prema Oksfordkom rečniku engleskog jezika. Da političari, kao ni holivudske zvezde nisu imuni na ovaj trend, jasno su pokazali predsednik SAD Barak Obama i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron kada su se uslikali na sahrani Nelsona Mendele, ali i glumica Elen Dedženeres na dodeli Oskara. Čak je i muška ekipa turske serije Sulejman Veličanstveni napravila jedan selfi, kako bi obeležili kraj snimanja, a na ovu vrstu auto-portreta nije ostao imun ni papa Franjo.

Dr Katarina Vojvodić, specijalista socijalne medicine, razloge za ovakvu popularnost auto-fotografije, koju zatim najčešće "kačimo" na društvene mreže nalazi u brzom načinu života i velikim zahtevima koji se stavljaju pred običnog čoveka.

- Čovek je društveno biće i njegov doživljaj kvaliteta života zavisi od interakcije koju ima sa drugim ljudima. S obzirom na to da u moderno doba ima sve manje vremena da se posveti svojim potrebama i željama, on koristi društvene mreže i tako na brz način dolazi do željenih potvrda - navodi Vojvodićeva.

Generalno je prihvaćeno da je selfi naš način da se pohvalimo. Iako je to često samo slika našeg lica, ona govori - "pogledaj kako divno izgledam"! Česti su i oni koji kažu "pogledaj kako mi je super" ili "pogledaj gde sam i s kim sam". Vojvodićeva smatra da nam selfiji služe kao neka vrsta automarketinga, ali i napominje da nekada mogu imati i onu drugu krajnost - "vidi kako sam ružan i kako mi je loše, molim te pomozi mi".

Psihoterapeut Sandra Bijelac navodi da u pojedinim slučajevima osoba ne šalje nikakvu poruku, već jednostavno želi da fotografijom sačuva neki trenutak ili osećaj.

- Usamljene osobe mogu na ovaj način tražiti pažnju i društveno prihvatanje, dok nesigurni često žele da relativno bezbolno dobiju potvrdu o svojoj lepoti. Problem je u tome što je sve ovo kratkog i prolaznog karaktera. Osoba pohvale ne može da ugradi u svoj referentni okvir, pa nanovo poseže za novim fotografijama ne bi li ponovo dobila pozitivne komentare i tako u krug - kaže Sandra.

Razmislite, da li je vaš poslednji selfi bio zaista spontan? Istraživanja su pokazala da je potrebno makar sedam pokušaja pre nego što dobijemo auto-portret kojim smo zaista zadovoljni. I to se dešava tek nakon što više od 60 odsto nas uradi nešto sa kosom ili šminkom, dok 19 odsto promeni odeću. Ako imamo u vidu postojanje 90 miliona selfija na društvenoj mreži Instagram, pomislite samo na svu tu uloženu energiju kako bi napravili savršenu fotku.

- O nekoj vrsti zavisnosti možemo govoriti ako osoba provodi previše vremena slikajući sebe i nakon toga utroši takođe mnogo vremena iščekujući lajkove i komentare, što utiče na kvalitet njenog života i socijalne uloge koje ima. Samo ako smo zadovoljni sobom i ako poštujemo sebe, zadatak dobijanja "savršene slike" biće lak - smatra Vojvodićeva.

Naše sagovornice se slažu da su najzastupljeniji korisnici društvenih mreža mladi ljudi, adolescenti koje odlikuju narcisoidnost i nesigurnost, i koji dokaze svoje vrednosti traže i dobijaju na ovaj način.

- Ako ih prijatelji podrže, svet će doživljavati kao prijateljsko mesto, a sopstveno biće kao vredno i cenjeno - kaže Vojvodićeva uz napomenu da može doći do razočarenja kada osoba uđe u stvarni svet.

Naime, jedan klik mišem na „lajk” nas ništa ne košta i ne stvara nikakvu obavezu, ali kada se nađemo u stvarnom životu sa istom osobom, davanje komplimenata postaje mnogo teži zadatak jer ga treba uputiti pravim rečima, tonom i izrazom lica. Zato osoba koja ne dobije potvrdu svoje vrednosti u stvarnom životu doživljava frustraciju i ponovo poseže za fotografisanjem i virtuelnim potvrdama. Razdor između slike i stvarnosti je često veliki.

- Svi se trudimo da istaknemo ono što je po našem mišljenju najbolje, i da prikrijemo svoje nedostatke. Danas je to vrlo lako, jer kompijuterskim programima svako može od sebe da napravi ono što želi. Ipak, ono što jesmo i predstava koju o sebi imamo, ne moraju se podudarati. Kao što na naš doživljaj sebe utiču mnogi faktori, tako i na doživljaj nas od strane drugih utiču njihovi lični faktori - naglašava Sandra Bijelac.

Zato će ista fotografija nositi jednu simboliku za osobu koja se fotografisala, a neku sasvim drugu za osobu koja tu sliku gleda. Jedino u kontaktima sa ljudima možemo potvrditi da li se slika poklapa sa stvarnošću. Samo ako je osoba zadovoljna sobom ta slika će se malo ili nimalo razlikovati od stvarnosti, napominju psiholozi.

Ako ste jedna od retkih osoba koje znaju koliko vrede, ako vaše samopouzdanje ne varira od broja lajkova i ako vas popularnost selfija izvodi iz takta, pridružite se "šelfistima", koji umesto svog profila postavljaju fotografijije svojih polica odnosno njihovog kulturnog sadržaja.

KAKO NAS DRUGI DOŽIVLjAVAJU

Proizvođač jednog viskija lansirao je sajt areyoyyourselfie.com na kome možete da postavite svoj selfi, koji se zatim pokazuje drugim korisnicima. Njima se onda postavljaju pitanja o tome kakva ste vi osoba, odnosno kako vas oni vide samo na osnovu te slike. Ovo je pokazalo koliki je razdor između toga kako nas ljudi doživljavaju i toga kako mi sebe vidimo, odnosno onoga što smo namenili da im kažemo tom fotografijom.

POPULARNI I U SVEMIRU

Nedavno je napravljen i selfi u svemiru. Američki astronaut Stiven R. Svanson je prva osoba koja ima svoje fotografije na Instagramu, a da su slikane van Zemljine atmosfere. Slika njega pored prozora modula Međunarodne svemirske stanice je obišla planetu.

Sa ovom vrstom fotografija se proslavio i Beni Vinfild Junior koji postavlja identične slike sa svojim šarmantnim osmehom, na kojima se samo menja pozadina. Zahvaljujući tome ima preko 195.000 sledbenika/pratioca na Instagramu.

STRAH OD RUŽNOĆE

U Velikoj Britaniji je poznat slučaj Denija Boumana, koji je toliko postao zavisnik od selfija da je svakoga dana pravio više od 200 “savršenih fotografija”. Zbog toga šest meseci nije izlazio iz kuće, napustio je srednju školu i smršao 12 kilograma. Podvrgnut je lečenju zavisnosti od tehnologije dismorfofobije (preterani strah od ružnoće). Takođe, stručnjaci za bezbednost upozoravaju na sve veću popularnost pravljenja selfija za volanom, odnosno tokom vožnje, što predstavlja najnoviji rizik za učesnike u saobraćaju.