Za španski grad Kadiz kažu da je najstariji u Zapadnoj Evropi, a svakako jeste na Iberijskom poluostrvu, star je više od tri hiljade godina. Ova značajna luka sa 157.000 stanovnika nalazi se u Andaluziji, poluostrvu koje leži na obali Atlantskog okeana. Zbog svog izuzetnog geografskog položaja (gotovo je u potpunosti okružen morem) grad je uvek bio značajno strateško utvrđenje.

Kadiz je osnovan 80 godina posle Trojanskog rata, osnovali su ga Feničani 1100. godine pre nove ere i dali mu ime Gadir, što znači zid, ili tvrđava. Kasnije su ga Grci nazvali Gadira, ili Gadeira. Prema grčkoj legendi, Gadir je osnovao Herakle pošto je ubio Geriona, monstruoznog ratnika-titana sa tri glave i tri poprsja i samo jednim parom nogu. Pored Kadiza postoji jedan "tumulus", odnosno brežuljak, za koga se kaže da je Gerionov grob. Ni u jednom španskom gradu nisu toliko tesno povezane istorija i mitologija.

Od samog nastanka Kadiz postaje važno trgovačko mesto u kojem je najtraženija roba bila baltičko drvo, britanski metal i špansko srebro. Kada je postao rimska pomorska baza izgubio je svoj trgovački značaj, pa ni za vreme Mavara trgovina nije unapređena. Tek kada ga je preuzeo španski kralj Alfonso Deseti, 1262. godine, zaustavio se njegov dalji pad, a period njegovog procvata vezan je sa otkrićem Amerike. Iz ove luke započinju prva putovanja u novootkrivenu zemlju (Kolumbo baš iz kadiske luke kreće na putovanje ka novom kontinentu). Tokom 18. veka započinje kadisko zlatno doba. Trgovina cveta, i čak 75% španske robe sliva se u ovu luku. Pored toga što postaje kosmopolitski, Kadiz postaje i najbogatiji grad sa bezbroj palata, katedrala i drugih raskošnih građevina.

Naravno, zbog svega toga on je i na meti osvajača, pa je sledeći kadiski osvajač bio ser Frensis Drejk. U borbi da zadobije kontrolu trgovine sa Novim svetom, grad uspeva da izdrži i opsadu Napoleonove vojske. U ranom 19. veku Kadiz postaje bastion španskih antimonarhističkih liberala, što je uslovilo donošenje prvog španskog Ustava 1812. godine.

Trg sa pomorandžama i muzika De Falje

Stari Kadiz opasan je dugačkim zidom, koji je podignut početkom 16. veka i još je očuvan. Pažnju posebno privlače njegove visoke i vitke kapije. Najimpresivnije su Landvort Geit i Las Puertas de Tijera, iza kojih se skriva slikoviti šarm drevnog kadiskog jezgra sa uzanim uličicama, senovitim nišama i tajanstvenim prolazima. U samom gradskom jezgru nema nijedne moderne nove zgrade, sve stare su u potpunosti očuvane sa brojnim detaljima na fasadama, a neke su prekrivene prekrasnim ukrasnim pločicama. Fasade zbijenih kuća ukrašene su i bokastim balkonima okićenim cvetnim girlandama. Neke od građevina odslikavaju gradske veze sa svetom preko Atlantika. Ulazimo u minijaturno okruglo dvorište (patio) velelepne zgrade La Santa Gueva, u kojoj se nalazi nekoliko Gojinih slika. Nedaleko od nje nalaze se prelepe palate Kaza del Almirante i Kaza de las Kadenas. Sa njihovih ravnih krovova, kao i sa krovova mnogih kadiskih kuća, uzdižu se jedinstvene kule-osmatračnice. Početkom 18. veka Kadiz ih je imao više od 260. Skriveni od sunca i pogleda, posmatrajući pučinu Atlantika, stanovnici Kadiza su svakodnevno mogli da kontrolišu prilaz luci. Mnogi Kadižani su sa istog mesta željno iščekivali brodove iz pravca Amerike. Danas se kadiske Tore Tavira uzdižu kao ukrasi ili nemi svedoci minulih vremena.

Potrebno nam je više od sat vremena da prokrstarimo kroz staru četvrt ovog andaluzijskog grada. Krivudavim kaldrmisanim uličicama izlazimo na mali trg, iza njega je morska obala. Zlatna kupola veličanstvene katedrale Nueva uzdiže se iznad belih kuća i svetluca na podnevnom suncu. Pred nama je usamljena čipkasta klupa u debeloj hladovini. Na sivoj palati iza nje na mesinganoj pločici piše: “Ovde je rođen andaluzijski kompozitor Manuel de Falja”.

Prolazimo preko Trga oleandra sa drvećem ucvalih ružičastih krošnji, pa preko Promenade de las Palmas, stižemo do ljupke Pjace Fiori. Vazduh miriše na more i prženu ribu, a kroz neki od tamnih prolaza povremeno dune topli vetar.

Nekoliko uličica odatle vodi do Trga pomorandži. Okružen stablima gustih krošnji i granama punim zrelih plodova, pošljunčan trg ukrašen je starinskim kandelabrima sa dvokrakim fenjerima. Pri dnu stabla, baš kao omanje dečije lopte, povremeno se zakotrljaju tek opale narandže. U centralnom delu trga uzdiže se palata napravljena od rumene opeke.

Pred nama je čuveni Grand teatro Falja, koji je podignut na temeljima prethodnog. Arhitekta je bio Adolfo Morales de los Rios. Ružičasto zdanje, zagrađeno u tipičnom mudehar stilu, svojim izgledom me u prvi mah podseća na arenu! "Nikako", viknuše domaćini. "Kad uđete uverićete se da je taj polukružni deo Velika sala, akustična i impresivna, baš kao što je i muzika našeg andaluzijskog kompozitora.” U Grand teatru svake godine se od 13. do 21. maja održavaju internacionalne muzičke svečanosti posvećene Manuelu de Falji i tada se u Kadizu okupljaju muzičari iz celog sveta.

Pre nego što smo zakoračili u velelepni teatar sa raskošnim “zlatnim” sedištima boje purpura, gospodin Francisko Lopez, pripovedao nam je o svom zemljaku, velikom kompozitoru s početka 19. veka, koji je muzičkim delima, a posebno svojom “Španskom igrom”, koja ubrzo postaje jedna od najpoznatijih njegovih kompozicija, zauvek proslavio Andaluziju i Španiju.

I mada se De Faljina popularnost proširila izvan Španije, veliki kompozitor postepeno se povlači iz javnog života, ne opija se slavom koja raste po svim kontinentima, sve ređe se druži sa prijateljima i izbegava bučan život velegrada. Duboko religiozan i prožet karakterističnim španskim misticizmom, De Falja je za vreme Španskog građanskog rata u Franku gledao prvenstveno zaštitnika vere. Međutim, posle generalove pobede i zavedene diktature, Manuel de Falja doživljava silno razočaranje i svojevoljno odlazi u emigraciju. Preseljava se u Argentinu 1939. godine, gde i umire uoči svog sedamdesetog rođendana.

Zvona katedrale Nueva

Na nevelikom popločanom Trgu Katedrala uzdižu se neobično vitke i visoke palme. Jutarnje sunce se pomalja iznad crkve i baca kose zrake na grandioznu kupolu obloženu zlatnim pločicama. Sagrađena u 18. veku, ova velelepna katedrala nije omiljeno mesto vernika Kadiza iz prostog razloga što se od silnih turističkih poseta u njoj niko od meštana nije mogao na miru predati svojoj molitvi. Ali zato se putnici iz celog sveta dive kako njenoj otmenoj spoljašnoj patini, tako i unutrašnjosti sa bogatom kolekcijom crkvenih relikvija smeštenih u kriptama. U ovoj akustičnoj nekropoli nalazi se i grob Manuela de Falje čija muzika evocira uspomenu na magiju Andaluzije. Najlepši pogled na katedralu pruža se sa obale - na bilo kom mestu da se nalazite, pogled će vam privući veličanstveni sjaj zlatne kupole. Nedaleko od Trga Katedrala, u ulici Filip Emanuel, smešteni su Arheološki i muzej umetnosti. U prostranom prizemlju mogu se pogledati predivni predmeti od stakla, nakit od srebra i amfore pronađene u dubinama stare luke. Na drugom spratu su Rubensova platna, a na trećem je izuzetno lepa kolekcija lutaka koje su korišćene u satiričnim predstavama.

Umorni od podnevnog sunca i krstarenja starim jezgrom Kadiza, sledimo savet domaćina i odmor tražimo na jednoj od prelepih kadiskih plaža. Prelazimo asfaltnu traku i već smo na peskovitoj obali Kalete, koja je inače jedna od najlepših plaža Španije.

Četiri kilometra dugačka, ova plaža se nalazi ispred starog grada. Smeštena je između dva živopisna zamka San Sebastijana i San Kataline. Oivičena vitkim palminim stablima, plaža Kaleta je poznata i po Karnevalu pesme koji, zapravo, traje neprestano! I inače, stanovnici Kadiza uvek su raspoloženi za pesmu i igru i vrlo su gostoljubivi.

Talasi Atlantika su suviše visoki i zapenušani, istaknuta crvena zastavica upozorava nas da je kupanje rizično, pa zato odlazimo na ručak u jedan od brojnih restorana. Bilo bi neoprostivo napustiti Kadiz a ne degustirati jedno od ukusnih jela bogate andaluzijske kuhinje. Opredeljujemo se za “bokas de la Isla”, veoma cenjeni specijalitet u provinciji koji je pri