Majorka: Ostrvo sa hiljadu lica

Jedan zapis kaže da „ako u Sredozemlju postoji raj onda je to ostrvo Majorka, a njegova prestonca Palma je dragulj u kruni“!
Boraviti na Majorci, najvećem ostrvu Balearskog arhipelaga, jednom od dragulja Španije, bilo kada tokom godine, znači proći kroz istoriju kao u kakvom istorijskom spektaklu, ali letovati na jednom od najlepših ostrva Mediterana znači imati idealnu kombinaciju, kakva se samo poželeti može.
Prelepo, kristalno čisto tirkizno more, kilometri rajske obale sa „svilenim“ belim peskom kojim se gazi kao po najfinijem tepihu, bajkovite uvale, lagune i pećine i letovališta na obali dugoj 550 kilomatara pružaju sve za leto koje se pamti. A Španci, zapravo Majorkanci, uz lepote koje im je priroda dala, znaju formulu uspešnog turizma, jer je on u ekspanziji od sredine prošlog veka.

Daleke 1960. Majorku je posetilo nešto preko pola miliona turista, a danas blizu 20 miliona, što je svrstava u vrh metropola svetskog turizma.
Trista sunčanih dana, fascinantna priroda, gradovi i mesta kao naslikani, idilična sela i najmoderniji klubovi i kafei, ljubazno stanovništvo, temperamentni ljudi i ritmovi leta i muzike, zavodljivi ukusi hrane i sangrije, sve je to tek početak spiska u korist Majorke.
Na preko 80 prelepih plaža, srećom, nije nametnut urbani duh i gradska šminka. I, takođe srećom, tim plažama ne gazduju ni luksuzni hoteli, ni zakupci, već su one opšte dobro.
Tako se najnormalnije može dogoditi da se sunčate ili kupate pored neke svetske zvezde, poznate face sa naslovnih strana, ili da ispijate neko hladno piće u kafeima, a obavezno poznatu špansku kafu sa ledom, kortado kon ijelo. Ne propustite da je probate.
Kao što je i sunce nad Majorkom blistavo i vrelo, tako je i ona uzavrela od dešavanja i ritmova.

Danju blješti na odsjaju sunca koji se preliva po površini tirkiznog mora i po telima, vrelim i osunčanim, a noću pulsira uz ritmove muzike, u provodu i zabavi koja ne prestaje do ranih jutarnjih sati i smiruje se kada sunce ponovo izranja. I tako svakoga dana, svake večeri i noći za milione turista sa svih strana sveta.
Ovde sve ima svoj ritam - sunce koje kasno zalazi, vrelina koju razbija prijatni vetar, zaslužan da čak ni u julu i avgustu ne morate biti pod klimom. I ma koliko se ludovalo pod mesečinom uz kofe sangrije rashlađene kilogramima leda, iz kojih dugačkim slamkama čitavo društvo ispija omamljujuće gutljaje, popodnevna dremka, siesta, je pravilo koje se poštuje.

To čine čak i veoma bučni engleski i nemački turisti, pa se kada se tokom popodneva prođe kroz manja mesta, na putu ka nekoj od prelepih plaža, stiče utisak da su prazna ili raseljena.
Na Majorci leto provodi i španska kraljevska porodica, u svom letnjikovcu u letovalištu Kala Major, a lepote ovog ostrva očarale su i svetske trendsetere, imućne hedoniste, ali i one koji su pored mnogih lepota koje su videli izabrali da baš na ovom „ostrvu sa hiljadu lica“ ugađaju svom telu i čulima. Tu su kuću kupili Majkl Daglas i Ketrin Zita Džons, ali i naša Ana Ivanović, a redovni gosti su i Klaudija Šifer, Boris Beker, Felipe Gonzales, Mihael Šmaher... Naravno, teniseru Rafaelu Nadalu najlepše je na Majorci, na kojoj je i rođen, u Manakoru, drugom po veličin gradu.

Tu magiju Majorke, bisera Mediterana, koja je poznata i po svojim u svetu čuvenim veštačkim biserima, ukrstila je moćna lepota prirode, gde se tik uz prelepo more naslanja planinska idila Tramuntane, i moćna istorija. A ona je najrečitija u glavnom gradu, Palmi.
Još od vremena kada su je kao vojni logor osnovali Rimljani, plenili je, pljačkali i njom vladali Vandali, potom pod Vizantijom doživljava procvat, a od 707. pa narednih pet i po vekova bila je pod islamskom vlašću.

Tada je medina Majorka bila pod Mavarima i postala islamski, odnosno damaski kalifat. I pored vazalnog odnosa, kada je plaćala porez Mavarima, stanovništvo je zadržalo punu ekonomsku, socijalnu i versku autonomiju. Smeštena na granici hrišćanskog i islamskog sveta i civilacacija bila je značajan „plen“ i Vikinga, kalifa iz Kordobe, ali se nemali broj stanovništa sa ovog ostrva odmetnuo i kao pirati harali su, pljačkali i bili noćna mora brodovima koji su plovili ovim vodama. Smenjivali su se muslimanski i hrišćanski osvajači i krvave bitke i pohodi.

Katalonski plemići i Haime I od Aragona prekinuli su petovekovnu vladavinu Mavara, 1229. godine, a oslobodioc je u istoriju upisao nastanak kraljevine Majorke. Izuzetno sposoban i savremen, vladar čiji se spomenici nalaze na centralnim trgovima u gradovima na ostrvu, bio je omiljen jer je i kao veliki graditelj podigao večna zdanja. Njegov primer sledili su i naslednici na prestolu Haime II i Haime III.
Za vladavine ovih monarha Majorka je procvetala i kulturno i u umetnosti. Još jedan izuzetan čovek, filantrop i biznismen, bankar, Huan Marč (Juan March), kasnije je doneo finansijski procvat ostrvu i za sobom ostavio monumentalnu ostavštinu, legate, muzeje. Danas centralna majorkanska banka nosi njegovo ime, kao i velike avenije.
Svi ovi ratnici, vladari i dinastije ostavili su svoje „potpise“ i zapise na licu Palme, na njenim građevinama.


Stari grad, nastao za vreme Mavara, i zgrade sa specifičnom ornamentikom, uske uličice, zbijene i ispresecane kao u nekom lavirintu, sa malim trgovima i puno zelenila, svojom lepotom i ljupkošću magnetski privlače kolone turista koji se mimoilaze i zalaze u gradske rukavce. A u tim uličicama, iza lepih i otmenih kapija koje izgledaju kao da su od crne čipke a ne od kovanog gvožđa, sakriveni su prelepi vrtovi sa raskošnim cvećem, patio. Pogled na ta dvorišta sa makadamom, gde pored širokih stepenica koje vode na trem raskošne vile sa voltovima i sada stoji crna kočija iz nekih drugih dana, izmestili su nas iz sadašnjosti i odveli u vreme vitezova i opipljive otmenosti. Jer, Palma je zaista i otmena i glamurozna, a u stvari vrlo jednostavna u svojoj lepoti.

Ničeg preteranog i nigde kitnjastog kiča. Danas u tim prelepim starim zdanjima “stanuju” skupoceni butici velikih svetskih modnih brendova, blješti sjaj bižuterije, zlatara sa prelepim ogrlicama i drugim nakitom od bisera, butici popularnih španskih robnih marki, otmeni kafei iz poznatog lanca Capuccino...
U širokoj i sa raskošnim drvećem i cvećem oivičenoj aveniji Avenida Borne, ili Passeig des Born, dva puta nedeljno u podne svira gradski orkestar i pod rukovodstvom maestra turistima koji se tiskaju priređuju pravi koncertni doživljaj.
Do ove avenije stiže se sa Trga Espanja, odakle se širi mreža onih divnih starih uličica koje dovode do Plaze Major, trga koji predstavlja centar svih zbivanja. Ulice krivudaju i stepenasto klize ka šetalistima, a sa svih strana vidljiva je i najdominantnija građevina, gotska katedrala La Se.

Monumentalna i druga po veličini u svetu, posle katedrale Sv. Jovana u Njujorku, mesto je na kojem u svakom trenu ima stotine turista. Tik uz nju je nekadašnja kraljevska rezidencija, palata Almudaina, sa pečatima gotike i islama, a na njenom enterijeru u prošlom veku radio je čuveni španski arhitekta Antonio Gaudi. Nebrojeno je mnogo građevina u Palmi koje treba videti, poput zamka Belver, sve je to njeno lice, ali posebnu čar daje joj prah luksuza i glamura, zadivljujuće lepe jahte koje blistaju i mame uzdahe u najlepšoj i, kažu, u svetu najskupljoj luci gradića Porto Portals. Jedrilice, moćni gliseri, skupocene jahte imaju i svoj letnji ritual, kraljevsku regatu koja se svake godine održava u avgustu i na njoj učestvuju posade i jedrilice iz celog sveta. Kada se iz tog luksuza, koji nije uštogljen i nepristupačan, jer Majorka je otvorena i široka, pomerite od glavnog grada ka planinskom delu, na oko 20 km, doživećete pravu idilu u tipičnom ostrvskom selu Valjdemosa. U njemu se nalazi Kraljevski kartuzijanski manastir iz 14.veka, u kome su zimu 1838-1839. proveli poznati par i ljubavnici kompozitor Frederik Šopen i književnica Žorž Sand, a tu se čuvaju njihove stvari i Šopenov klavir. Kažu da je Žorž Sand bila dinstancirana od seljana, kao i oni od nje, ali je zapisala: “Uprkos tim varvarima koji me okružuju, ovo je najlepše mesto na svetu”. Mnogi to misle, i zbog toga ko jednom dođe na Majorku sigurno je da će opet poželeti da se vrati. Zapravo mnogo puta, jer mnogo je toga što na ovom lepom ostrvu treba tek otkriti, videti, osetiti i doživeti.

NAJLEPŠA OSTRVA I PLAŽE

Balearski arhipelag, pored Majorke, kao najvećeg ostrva, ima i Ibicu, Menorku i, najmanje, Formenteru. Ibica, belo ostrvo, kako je zovu zbog savršeno belih starih kuća, sa istoimenim glavnim gradom, najomiljenija je destinacija mladih sa svih strana sveta raspoloženih za beskonačne noćne žurke, trendsetera, svetskih avanturista.
Prema predanju, na Ibici su boravile grčke muze muzike pa otuda lepota glasova onih koji potiču sa ovog po provodu najvrelijeg ostrva.
Od Majorke do Ibice svakodnevno saobraća brod koji u ranim jutarnjim časovima kreće ka Ibici, a vraća se kasno uveče, pa je apsolutno preporučljivo doći na ovo lepo ostrvo. A da bi doživeli pravu egzaltaciju ritmova noći i provoda, ostanite na plažama posle zalaska sunca, kada kreće sve. Tu je i svetski čuvena diskoteka Bora Bora u kojoj muzika “leti” u nebo.
Menorka je sve više izbor onih sa malo dubljim džepovima, a za lepotu uvala i plaža Formentere kažu da istiskuje peščane lepotice Dominikane sa vodećih mesta. Na Majorci, koja ima preko 80 prelepih plaža i bezbroj uvala ipak se izdvajaju Kala Mandrago, Kala Dor, Es Trenk, Alkudija...
U Alkudiji, starom gradu još iz doba Rimljana i omiljenom letovalištu, u starom amfiteatru održavaju se koride, pa turisti sa celog ostrva u danu kada se oči u oči nađu bikovi (jedinstvena sorta posebno uzgajanih Bravo Toto, hrabrih bikova) i toreadori unapred preko agencija kupuju karte. Istovremeno pred amfiteatrom demonstrira se protiv koride i ubijanja bikova, i ona sve više biva potisnuta, a u Kataloniji je zabranjena.