Stazama ka sicilijanskim vulkanima

Morska obala od Katanije pa do krajnje severne tačke smatra se najlepšom na Siciliji. S desne strane more a s leve čitava polja žutog cveća, đinestra, tipičnog za Etnu, pa sa onim drugim raznoraznih boja, čini se kako je neki savršeni scenograf postavio ogromnu bajkovitu pozornicu. Promiču brojni vinogradi, prolazimo Vrtove Naksos (Giardini Naxos), drugu po vremenu stvaranja grčku koloniju na sicilijanskom tlu, nazvanu po istoimenom ostrvu u Jonskom moru. Uostalom, i ovo su vode Jonskog mora koje zapljuskuje istočnu Siciliju. Stižemo do Taormine, srca turizma istočne obale Sicilije.

Najčuveniji monument u tom gradu, koji predstavlja čitav jedan muzej, ali prepun života, jeste pozorište čuveno u svetu, sagrađeno u 3. veku pre Hrista. Na ovoj pozornici, koja se nalazi u izuzetnom prostoru, godišnje se održava impozantan broj kulturnih događaja, koji su stekli i međunarodnu slavu i nagrade.

Sa krajnje severoistočne tačke ostrva idemo ka luci Milaco odakle nas brzi brod nosi ka Eolskim ostrvima ili, istorijski, Lipari, nazvanih po najvećem istoimenom ostrvu, a ukupno ih je sedam u arhipelagu. Zovu ih i sedam mediteranskih perli. Panarea je najmanja, ima samo 240 stanovnika, najpoznatija je po luksuznom turizmu za VIP goste iz čitavog sveta, ali mi se upućujemo ka onom koje predstavlja sinonim za čuveno vino Eolskih ostrva “malvaziju” - Salini.

Salina

Ostrvo je uronilo u morsko plavetnilo iznad severoistočne obale Sicilije, a iako su ostrva vulkanskog porekla, Salina ima više zelenila od svojih šest suseda. Nošeni vetrom koji nikada ne miruje, sjedinjuju se mirisi mora i paprati, i kestenja sa planina, miris soli meša se sa onim od grožđa ili kapera, a sve to dokazuje da je Salina najbogatije i najraznovrsnije obrađeno poljoprivredno zemljište na čitavoj Siciliji. Ostrvo je, kao i ostalih šest, zaronjeno u Tirensko more koje je izuzetne boje i čistoće. Ne zna se tačno od kada je čovek prisutan na ostrvima, ali je sigurno da su prvi stigli i nastanili se privučeni velikom količinom opsidijane, vulkanskog stakla, nastalog kao posledica starih i velikih vulkanskih erupcija. Od 2000. godine Eolska ostrva su pod zaštitom Uneska zbog vulkanskog fenomena. Na primer Stromboli, vulkan na istoimenom ostrvu, uz Etnu, najaktivniji je na svetu, visina vulkana je 926 metara ali doseže dubinu ispod mora od 1.700 metara i ima stalnu aktivnost, odnosno erupcija se događa u proseku svakih sat vremena, ponekad traje samo nekoliko sekundi, a poslednje, veoma snažne dogodile su se između 1919. i 1930. godine. Ostrva su grupisana u obliku slova Y, stanovništvo govori jezikom Sicilijanaca iz Mesine, dakle jezikom “kopna” kako ovi ostrvljani nazivaju one sa Sicilije.

Sicilijanci deluju istinski zadovoljno, pa i kada malo imaju nasmejani su, izuzetno gostoprimljivi, ne traže mnogo a daju, ponosni su na kulturu ovog podneblja, žele da je pokažu, čine sve da ožive vinograde, renoviraju se stari hoteli, ili bolje rečeno antičke naseobine koje su imale različite namene, otvaraju kantine, spa-centre... Najbolja reklama ovog ostrva leži u podatku o udvostručenom broju turista u odnosu na stanovnike, kojih ima preko 5 miliona. Sve je to jedan mikrokosmos raznih kultura, a sve ujedinjuje želja za spoznajom ukusa i mirisa poznatih samo na Siciliji i njenim ostrvima. Ovde se gostoprimstvo i entuzijazam osećaju u svakom gestu i svakoj reči domaćina dok vaš ugošćuju.

A tek upoznavanje sa ostrvskom kuhinjom, kakvo prijatno “istraživanje” u restoranima na obali mora, tanjiri sa mirisima i ukusima koje ne možete osetiti na drugom mestu: hleb “kuncato”, sa maslinovim uljem izuzetnog kvaliteta, sličan našoj velikoj lepinji, i povrćem, naravno, maslinovim uljem ekstra verđine, kaparima, a ovi sa ostrva Salina najpoznatiji su i najpriznatiji po kvalitetu u Italiji, ali i u svetu.

Povrće, kao i na čitavoj Siciliji, veoma je raznovrsno i jede se obilato, jer to je “verdura-kultura”, odnosno povrće je kultura u ljudskoj ishrani. Od voća limun i sve što se može napraviti od limuna, pomorandže i sve od tog voća, jagode, dinja, lubenica, smokve, pistaći, koji se nalaze u svemu i kao začin i kao voće, ali i badem i lešnik. O kolačima od lešnika i badema da i ne govorimo, to je jednostavno i umetnost, i ukus, i kalorijska bomba. Sicilijanci nisu mršavi, ali su ponosni na svoje telo, i ono je za njih sinonim blagostanja.

Ali, Salina je ponajviše u svetu poznata kao ostrvo vina "malvazije", nazvanom po imenu ostrva Lipari - Malvazija Liparija. To je jedno od pet mesta gde se uzgaja ova autohtona loza, ali i druge loze za druga vina. Jedna od adresa dobre "malvazije" je i mesto Kapofaro, gde se nalazi kantina, odnosno vinarija, vinogradi i grožđe koje se suši u hladu tri nedelje. Pored stare, nikla je nova kantina, pored starih, koje su oživeli, niču i novi vinogradi, jer proizvodnja vina, posebno "malvazije", postala je tačka oslonca turizma koji je u neobičnom usponu. Sve ima dugu tradiciju, još od 1830. godine. Kantina i turističko naselje od starih a sada renoviranih kuća, preobraženi su u izuzetan luksuz - kuće na samoj obali mora a u restoranu sa pogledom na more uz malvaziju uživaju turisti sa nešto dubljim džepovima. Vraćamo se brodom sa ovog, može se reći, ponajviše enogastronomskog putovanje. Idemo ka visokoj kvoti.

Etna

Kakva emocija, 3.343 metra nadmorske visine. Uvek i iznova kao da je gledamo prvi put. Do pune visine može se samo u specijalnoj pratnji, a mi se zadovoljavamo nižom kotom, gde smo bezbedni i gde se još diše bez većih problema. Najaktivniji vulkan u Evropi, turistička je atrakcija svetskog nivoa. Od mesta Nikolozi stiže se modernim kabinama za nekoliko minuta na 2.504 metra. Iz kabine “puca” zadivljujući pogled na centralni krater. Etna a Muntanja na sicilijanskom, vulkan sa najvišom nadmorskom visinom na svetu, počeo je da formira svoju nenadmašnu lepotu, moć i silinu na istočnoj obali Sicilije, između Katanije i Mesine, još pre 600.000 godina.

Legende su pripovedale da je bog vetra (Eol) bio zarobljen ispod pećina Etne, drugi mit je da je Efest (bog vatre) imao svoju kovačnicu ispod nje, a postoji i priča da se Empedokle bacio u krater vulkana, mada je verovatnije da je umro u Grčkoj. Ne zna se tačno koliko je puta u dugoj istoriji Etna izbacila iz svoje utrobe vatru, gas, lavu, pepeo... Prvi procenjeni datumi su da se to dogodilo pre rođenja Hrista 693. i 123. godine, a potom do 1614. godine bilo je još osam erupcija. Tada je prvi put zapisan tačan datum i opisana njena erupcija. Odnosno, jula 1614. vulkan je bio “budan” najduže u novoj istoriji, deset godina. Smatra se kako se Etna u svojoj dugoj istoriji “razbudila” 66 puta. U poslednjih 40 godina budi se u razmacima i do dve godine, ali i u razmaku od samo nekoliko meseci, pa se poslednje buđenje dogodilo u aprilu ove godine. Etna je veličanstvena i neuhvatljiva, mirna, ali nikada se ne zna kada će “proraditi”. A kada proradi... erupcije traju i po nekoliko sati, ali i dve godine. Najduža u 20. veku počela je 14. decembra 1991. i trajala je 473 dana. Kada se 4. septembra 2007. probudila iznenada, iz nje se, u kaskadama visokim oko 400 metara, izlivala fontana lave i erupcija je trajala 12 sati. Od raznih erupcija kroz vekove na Etni je ostalo oko 300 kratera.

Količina lave koju izbaci Etna je nemerljiva, Park "Etna" prostire se na 58.095 hektara, a raritet u svetu je ogromna površina pod vinogradima koji rastu na lavi. Na “ostrvu vatre“, kako ga je nazvao Dante, lava je obeležila život svega što stasava pod njenim padinama. Priroda i čovek stvorili su obradive terene, koji, osim što su jedinstveni i najbogatiji na čitavom ostrvu, imaju i izuzetno vredne autohtone vinove loze koje se kultivišu kao u antičkim vremenima. Kako je već neko umeo da iskaže „vino uzima vatru iz zemlje“. Ono što je presudno za kvalitet ovog vina jesu tereni vulkanskog porekla, jer na ugašenoj lavi već posle 40 godina raste vinova loza. Neke loze stare su i 80, 100 i preko 100 godina, a gaje se na nadmorskoj visini od 450, ali i do čak 1.000 metara.

Blagodeti koje je donelo vulkansko tlo su i najčuveniji pistaći na svetu, ljubičaste boje, i rastu u mestu Bronti. Oni najsitniji su najcenjeniji. I pomorandže sa terena Etne, najcrvenije boje zbog elementa koji se stvara samo na velikoj razlici dnevnih i noćnih temperatura, izuzetno su ukusne. Etna ima pet godišnjih doba, a peto je doba iznenadne vatre, kada se vulkan probudi i nenajavaljeno obasja nebo, zemlju i more...