Od kada je 2004. postala punopravna članica Evropske unije cela Poljska, a naročito Varšava, njena prestonica, do te mere su se izmenile da ih svako ko je ovde boravio u nekom ranijem periodu možda ne bi prepoznao. Varšava je uzbudljiv i dinamičan spoj starog i novog, tradicije i modernog, mnoštva različitih arhitektonskih stilova koji su odraz njene burne istorije.

Ovaj grad svakom novom posetiocu nudi širok izbor najrazličitijih turističkih atrakcija i aktivnosti. Bilo da ste strastveni ljubitelj arhitekture, muzike, hrane, prirode ili muzeja, u Varšavi ćete zasigurno naći nešto što će vam izmamiti iskrene uzdahe oduševljenja.

Prema jednoj od popularnih legendi koje se vezuju za nastanak i poreklo imena poljske prestonice, ribar Vars zaljubio se u morsku sirenu Savu koja je do tog mesta na obali Visle stigla plivajući od Baltičkog mora. Na mestu na kojem su se upoznali on je podigao grad i nazvao ga Varšava. Međutim, prema zvaničnim, istorijskim podacima, Varšava je nastala krajem 13. veka kada je na području današnjeg Kraljevskog dvorca osnovan gradić Mazovijskih vojvoda. Bogata i burna istorija poljske prestonice obeležena je svetlim trenucima slave i raskoši koju su joj doneli vladari Zigmund Stari, Zigmund Treći, Jan Treći i Stanislav Ponijatovski, ali i mračnim trenucima ratnih razaranja i stradanja, od opsade Šveđana u 17. veku, preko ruskih, pruskih i austrijskih osvajanja, do tragičnih događaja i razaranja tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Uprkos tako burnoj prošlosti, Varšava je, kao feniks iz pepela, izrasla u svetsku metropolu, lepša, bleštavija, modernija nego što je bila. Istovremeno, zahvaljujući nadljudskim naporima njenih stanovnika, u potpunosti je obnovljen njen najstariji deo, srednjovekovni Stari grad koji je tokom Drugog svetskog rata sravnjen sa zemljom. Posle rata taj deo Varšave rekonstruisan je u duhu vremena u kojem je nastao i kada danas zađete u uske kamene ulice Starog grada, stičete utisak da se na tom mestu vreme zauvek zaustavilo. Tada i sami poverujete u legendu koja kaže da je morska sirena prorekla da će grad podignut na tom mestu biti neuništiv. I baš taj, neuništivi Stari grad, opasan zidinama, sa upečatljivom kulom Barbakan iz 16. veka, glavna je turistička atrakcija Varšave.

Polazna tačka obilaska Starog grada i tradicionalno mesto okupljanja većine turista je Kraljevski dvorac, smešten na visokom platou pored reke Visle i okružen velikim trgom. Nekada je to bila rezidencija poljskih kraljeva, a danas je ovde smešten muzej stilskog nameštaja, tapiserija, porcelana i druge dekorativne umetnosti.

Čuveni trg Rinek Starego Mjasta omeđan je najlepšim primercima srednjovekovnih građevina koji svakodnevno vrvi šetačima, uličnim muzičarima i prodavcima slika i suvenira. Na ovom trgu, svakoga leta održava se Festival na otvorenom, kada postaje prava meka ljubitelja muzike iz svih krajeva sveta. A kada je muzika u pitanju, svakako moramo pomenuti jednog od najslavnijih stanovnika Varšave, kompozitora i pijanistu Frederika Šopena koji je mladost proveo u ovom gradu i tu komponovao prve poloneze. I mada je kasnije zauvek napustio Poljsku, stanovnici Varšave veoma su ponosni što je živeo u njihovom gradu i put kojim je on najčešće prolazio obeležili su klupama od crnog granita. Na ovim klupama prolaznici se mogu odmoriti uz zvuke različitih Šopenovih kompozicija. U znak sećanja na velikog kompozitora i povodom obeležavanja 200 godina od njegovog rođenja, grad je prošle godine zamak Ostrogski iz 17. veka preuredio u Šopenov muzej.

Ali, ovaj grad nije zaboravio ni Mariju Skladovsku Kiri, koja je zajedno sa svojim mužem Pjerom Kirijem otkrila polonijum i radijum i za svoj rad dva puta dobila Nobelovu nagradu za fiziku. U ulici Freta broj 16, u kojoj je Marija živela pre odlaska na studije u Pariz, danas je smešten muzej posvećen ovoj velikoj naučnici.

Sve turističke atrakcije koje se nalaze na levoj obali Visle moguće je obići pešice, kočijom ili turističkim autobusima i tamvajima. Ova ruta počinje od Starog i Novog grada i prolazi kroz beskonačan niz ulica duž kojih pred očima posetilaca naizmenično promiču raskošne palate i plemićka imanja, ali i velelepne rezidencije novokomponovanih magnata, prodavnice, parkovi, vile i crkve, a završava se ispred palate Vilanov. Na tom putu nikako ne treba propustiti posetu letnjoj kraljevskoj rezidenciji Lazijenki iz 17. veka i parku koji je okružuje. Ovu palatu, izgrađenu u klasičnom stilu, još nazivaju i Dvorac na vodi, jer od njenog odraza na mirnoj površini jezera na čijoj obali je podignut svakome zastaje dah.

Danas je Varšava politički, ekonomski i univerzitetski centar zemlje koji neodoljivo privlači strani kapital. Od pada komunizma poljska prestonica se menja brzinom svetlosti i posle Berlina postala je najveće gradilište u Evropi.

Investicioni bum koji je ovaj grad doživeo poslednjih godina pretvorio je Varšavu u modernu evropsku metropolu. Na sve strane niču nove zgrade od čelika i stakla - novi stambeni blokovi, kompleksi luksuznih apartmana i poslovnih prostora, velikih svetskih banaka, međunarodne organizacije. U centru grada nanizane su prodavnice poznatih robnih marki sa prelepo uređenim izlozima, modernim barovima, restoranima i noćnim klubovima, dok u predgrađu niču veliki šoping-centri. Simbol ovog novog doba svakako je ogroman trgovinsko-poslovni kompleks „Zlote Terasi“ izgrađen u neposrednoj blizini centralne železničke stanice. Futurističkim izgledom i raznovrsnošću ponude za posetioce ova moderna građevina nimalo ne zaostaje za sličnim trgovinskim centrima najvećih svetskih metropola.

Gde god da krenete, u Varšavi se nikako ne možete izgubiti. Vrh "džinovske olovke", kako od milošte zovu impozantnu zgradu Zamka kulture i nauke, strancima je glavni orijentir za snalaženje po poljskoj prestonici.

Zgrada je visoka 230 m i na njenom tornju smešten je najveći sat sa "četiri lica" u Evropi. Prečnik svakog od njegova četiri brojčanika je šest metara i vide se iz svih delova grada. Ova građevina je podignuta po Staljinovom nalogu u periodu od 1952. do 1955. u tipičnom socrealističkom stilu.

Do raspada Sovjetskog Saveza Zamak nauke i kulture bio je simbol neraskidivih veza između dva naroda, ali stanovnici Varšave se i danas sa gorčinom sećaju tog vremena. Naime, iako je građevina trebalo da bude poklon sovjetskog naroda poljskoj braći, njenu izgradnju su uz ogromna odricanja finansirali sami Poljaci. Zanimljivo je da su šezdesetih godina prošlog veka baš u toj zgradi "Rolingstonsi" prvi put održali koncert u jednoj zemlji iza gvozdene zavese.

Tada je policija morala da interveniše da bi smirila oduševljenu masu mladih, željnih da bar nakratko dožive ono što je njihovim vršnjacima na zapadu bilo odavno dostupno. Danas više nije tako.

Varšava je dinamična metropola u kojoj se svake godine organizuje niz kulturnih manifestacija namenjenih mladima, naročito studentima kojih u ovom gradu ima više od 55.000. Nekada ozloglašeni Praški kvart na desnoj obali Visle, postao je omiljeno mesto okupljanja mladih.

Šetajući ovim kvartom naići ćete na mnogobrojne umetničke galerije, kafiće i modne butike koji su smešteni u neobičnom prostoru napuštenih fabrika, magacina i destilerija. Tako je nekadašnja fabrika cipela pretvorena u hram avangardne kulture. U prostoru od oko 2.500 kvadratnih metara tokom cele godine održavaju se koncerti džez muzičara, pozorišne predstave, organizuju modne revije i filmske projekcije...

I zasta, u ovom gradu nijedan posetilac nema vremena za dosadu. Skoro svakaga dana u Varšavi organizuje se neki značajan kulturni događaj i njegovi najčešći posetioci su umetnici najrazličitijeg profila iz čitavog sveta. Zato i ne čudi da je upravo Varšava proglašena kulturnom prestonicom Evrope za 2016.