ŠAPČANKA Borka Andrić, sa suprugom Dejanom i kćerima Lidijom, Marijom i Anastasijom, uzgaja sezonsko cveće u plasteniku i godišnje na tržište iznese 100.000 cvetnica. Mali biznis započela je, kaže, samo da bi porodica mogla da bude stalno na okupu, a želja joj se ispunila zahvaljujući istrajnosti i veoma upornom radu.

- Nisam znala baš ništa o gajenju cveća - otvorena je Borka. - Ali, "kliknulo" mi je da zatvorim sva tri dečja butika koje sam držala te 2002. godine i zbog kojih sam stalno bila na putu. Iz Šapca sam otišla u malu nedovršenu kuću u selu Klenak, da se pridružim suprugu koji je tu imao radionicu. Zasadila sam prvih 6.000 semenki i tako je sve počelo.

Prvi plastenik ove vredne žene, pre 17 godina, prostirao se na svega 40 kvadrata. Prostor je kaže, mogao da primi onih 6.000 saksijica sa početka priče i ništa više. Ali, ni Borka nije umela više ni da uzgaji, a i za to malo bila je prinuđena da krade zanat, ide po sajmovima, besomučno čita nerazumljivu stručnu literaturu...

Pročitajte još - Mačvani prodaju cveće sve do Sibira

- Interneta tada nije bilo, nego sam sve morala sama. A ljudi koji su se bavili ovim poslom, uglavnom su bili preorijentisani povrtari, koji su kao zmija noge skrivali zanat od konkurencije. Zato danas, ja ni od koga ništa ne krijem. Nečiji uspeh ne zavisi od toga hoću li mu ja pomoći, nego od njegove želje i upornosti - kaže Borka.

Trebalo joj je šest godina da uđe u sve tajne cvetnica, koje danas ukrašavaju mnoga ne samo šabačka dvorišta, ali tada je nastao drugi problem - ulaganje i proširenje proizvodnje. Potom, toliko se izveštila da je mogla da uzgaji mnogo više nego da proda, zbog čega su Andrići prodali dve kuće - u Klenku i Šapcu i, nastanili se pored prometnog puta prema Rumi.

Cela porodica radi u plasteniku, Foto A. D.

- Ideja nam je bila da objedinimo proizvodnju i prodaju i, više je nego uspela. Tu smo od 2013. godine. Plastenik se sada prostire na 1.300 kvadrata, ima grejanje i daleko je iza mene vreme kada sam noću dežurala da bih ložila vatru, ali potrošimo godišnje 30 tona uglja, 100 kubika drveta. Kada se gleda sa strane, zaista izgleda bajkovito, međutim, potrebno je biti potpuno posvećen 24 sata dnevno - kaže Borka.

U rasadniku prekoputa poznatog restorana "Šumski mir" nadomak Šapca, zaista, samo uredne leje i besprekorno poređane saksije. Da bi sve bilo kako valja i suprug Dejan ne časi ni časa da pomogne. Tu su sve tri kćeri od kojih dve starije imaju 25 i 21 godinu i privode kraju studije grafičkog dizajna i hortikulture. A najmlađa Anastasija, skoro je rođena u plasteniku.

- Zovemo je Beka odmilja, a iako je treće dete ona nikako nije stigla neplanski - smeje se Borka. - Morala je da bude Vaga, ali ne zbog horoskopa, nego da bi se rodila u oktobru. Tako da do januara malo poraste, pa kad počne setva da mogu da je nosim u plastenik.

Da li zbog toga ili je u pitanju prirodni talenat ali Beka stvarno kao da je rođena među lejama. Ima je svuda gde god pogledate. Kad naiđu kupci, prva je za tezgom, kad treba majci da prenese rasadu, opet je baš ona nadohvat ruke. Ali kada je dobila pauzu videli smo je i kako sedi na ljuljašci iza kuće kao i svako dete.

- Kćeri su dobre i vredne, a ove godine su se prvi put ozbiljno uključile u posao. Problem je pronaći kvalitetnu radnu snagu, pa smo postigli porodični dogovor da probamo da radimo sve sami bez najamnih radnika. Možda i smanjimo proizvodnju, ali je veoma bitan taj segment da su svi koji rade u plasteniku odgovorni za svaku biljku - iskustveno govori Borka.

SPREMNI ZA SEZONU

PORODICA Andrić se, u vreme naše posete, praktično, tek spremala za sezonu. Petunije, ljubičice "dan i noć", begonije, hrizanteme, kadifa, karanfili, prkos, salvije, vinka..., ne može ni da se nabroji šta se raste uz vredne ruke Andrića. Otprilike, od svega uzgajiće po desetak hiljada komada.