MALIŠANI koje roditelji odvode u zaječarsku predškolsku ustanovu "Đulići" neizmerno vole vaspitača Bojana Ćirića (41). Jer, njihov Boki je potpuno posvećen poslu koji radi, često svira harmoniku, klavir i gitaru, pa u ovoj priči možda i ne bi bilo nečeg naročito neobičnog da Ćirić nije - potpuno slep.

Bojan je zbog bolesti oka vid izgubio pre deset godina, pa više nije mogao da pomaže ocu u njihovoj automehaničarskoj radionici, ali nije klonuo duhom, i danas, kaže, radi posao koji najviše voli.

- Sa decom nema šale, moraš potpuno da im se predaš jer mališani sve razumeju. Često pomislim kako bi, zapravo, odrasli od njih mnogo toga mogli da nauče - objašnjava popularni Boki, koji je jedini diplomirani vaspitač u Srbiji koji apsolutno ništa ne vidi.

Srećom, to ga ne sprečava da bude jedan od najboljih u svom poslu kojem pristupa uz stav: "Meni roditelji poveravaju ono što im je najdraže, pa se i ja prema deci tako ophodim, kao da su mi najvoljenija bića na svetu."

Pročitajte još - DIRLjIV GEST MALIŠANA: Dve predstave za učiteljicu

- Od klinaca se ništa ne može sakriti i ja im još dok se upoznajemo odmah kažem da sam slep. Onda dečica počnu da postavljaju pitanja: "Pa, kako to"... "Molim te, Boki, objasni nam"... pa sam ja odabrao da im svoje stanje pokažem kroz igru koji svi znamo po nazivu "ćorave bake". Oni stave razne predmete u torbu, zatvore oči i vade ih, usput pogađajući koji su predmet izvukli... Tako im pokažem da i meni treba njihova pomoć - objašnjava Bojan, ponosan na to što, kada ih neko kasnije nešto pita, složno odgovaraju: "Boki nam je objasnio!"

Inače, Ćirić u vrtiću radi od 2011.

- Bez obzira na to što ne vidi, od početka bio odličan izbor. Njegova neposrednost i otvorenost su uticale na sve zaposlene, pa verujem da smo upravo zbog Bokija svi postali bolji ljudi - kaže direktor PU "Đulići" Tanja Jovanović, i podseća na to da je upravo on napisao i komponovao pesmu sa kojom su ovdašnja deca na festivalu "Cvrčak" u Smederevu dobila nagradu za najbolji duet.

A, Boki je poseban i ne samo po tome što je posle gubitka vida pročitao gotovo 1.300 knjiga, već je objavio i zbirku pesama pod naslovom "Dečja posla". Uskoro bi, saznajemo, iz štampe trebalo da izađe i njegov dramski tekst koji je posvetio najmlađima, nazvan "Da nam dođe proleće".

Na kraju, iako je od lokalne samouprave nedavno dobio i Svetosavsku nagradu - uz iskreno priznanje da mu to i te kako godi - veli da su dečji osmesi, ipak, najdraže priznanje.

MISIJA ZA BUDUĆNOST

OVAJ nesvakidašnji vaspitač, koji radi u paru sa koleginicom, ima i dodatnu misiju. Deca će, kaže, kasnije u životu sretati i ljude sa zdravstvenim problemima ili nekim hendikepom, pa ih on uči da su svi isti, te da na svetu postoje samo dobri i zli ljudi...

- Dešavalo se, recimo, da neko dete kod kuće nacrta nešto i donese mi u obdanište da pogledam. I, tek tada se seti da ja to ne mogu da vidim, počne da mi objašnjava šta je na crtežu - veli Bojan.