NIKADA nisam išla u muzičku školu, ali mislim da je to Božji dar i moja velika emocija prema rodnom Kosovu i Metohiji.

- Iako nema muzičko obrazovanje Jefimija Đinović (22), rođena u Đakovici i student Pravnog fakulteta u Beogradu, poznata je svojim sunarodnicima u pokrajini, gde sve češće nastupa, kao vrstan etno-pojac. Iako nastupa od četvrte godine, odnosno od kada je sa roditeljima krenula u raseljeništvo, na mnogobrojnim značajnim dešavanjima u regionu, kaže da se najlepše oseća kada peva na Kosmetu.

- Čini mi se da me i moji zemljaci doživljavaju nekako posebno, više nego kada nastupam u drugim sredinama. Ipak, svoju ljubav prema Kosmetu nastojim da prenesem u etno-pesmama koje izvodim, a koje na moju radost odlično znaju i u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji... i često na nastupima u bivšim jugoslovenskim republikama dešava mi se da publika peva zajedno sa mnom - priča ova lepa devojka, student četvrte godine Pravnog fakulteta, koja osim etno-muzike i najčešće kosovskih pesama, kaže, voli i pop, ali i narodnu muziku. Uverena da je ljubav prema muzici nasledila od oca,poznatog pesnika Ranka Đinovića, koji se, u šali, kaže, na drugačiji način bavi pesmama, jer ih piše, Jefimija ističe da se njen muzički put etno-pojca "otvorio" za najveći srpski praznik - Vidovdan!

Srbi su planski terani s Kosmeta

- Iako sam pevala etno-pesme otkako znam za sebe, moji nastupi učestali su od kada mi se pre nekoliko godina pružila mogućnost da, zahvaljujući poznatom publicisti sa KiM Živojinu Rakočeviću i njegovoj saradnici Snežani Aleksić, nastupam baš na Vidovdan u porti manastira Gračanica i okolnim srpskim sredinama. Dodaje da joj je, osim što je otrgnuta iz rodnog grada i svog stana, najteže padalo kada joj neko kaže da je - izbeglica!

Jefimija u narodnoj nošnji

- Iako sam imala samo četiri godine sećam se spokojnog i divnog detinjstva do 1999. godine. Još su mi pred očima slike kada me je mama vodila kroz gradski park, kada smo odlazili u Visoke Dečane i na Gazimestan. A posebno se sećam divnog strica koji se igrao sa mnom, a koji je preminuo od leukemije koja se javila kao posledica NATO bombardovanja, jer je branio otadžbinu na karauli Morina - govori ova mlada devojka koja kaže da i dalje pamti užasne slike bombardovanja za koje veruje da je izvedeno sa ciljem da se sasvim unište Srbi. I dok napominje da je sve veći broj obolelih od raka i drugih bolesti za koje veruje da su posledica bombardovanja, Jefimija ipak iznosi svoju teoriju da "Bog i kosmetske svetinje čuvaju Srbe na KiM". Zato, iako čezne za rodnim Kosmetom na koji odlazi kad god joj se ukaže prilika, ova mlada devojka rodom iz Đakovice kaže da je srećna što su ona i njeni roditelji ostali živi, iako su se, kaže, godinama potucali u raseljeništvu.

NOVO DOBRO DELO: Arno Gujon obezbedio školi u Stanišoru na KiM sedam novih klavira (FOTO)

- Prva odrednica kada smo izbegli sa Kosmeta bila je Kraljevo gde mi se rodila mlađa sestra i to, zamislite, na Vidovdan, ali po starom kalendaru, mada je mamin termin za porođaj bio baš 28. jun. Takođe, za ovaj datum vezuje me mnogo divnih uspomena, jer verujem da se na ovaj praznik nekako progleda.

Trenutno joj se najviše dopada pesma "Ječam žnjela Kosovka devojka", u verziji mitropolita Amfilohija. Planira da snimi tri pesme koje je napisao njen otac i to "Dečani tihi a tako svečani", "Arhangeli", kao i pesmu "Besmrtna" posvećena junacima sa Košara, Morine i drugih karaula koji su na granici sa Albanijom branili otadžbinu 1998. i 1999. godine.

Jefimija sa ocem, pesnikom Rankom Đinovićem

HUMANITARNA POMOĆ

DOK nabraja aktivnosti kojima se bavi pored učenja i pevanja, Jefimija ističe da kao član Univerzitetske omladine Beograda, sa kolegama sa svog i još nekoliko beogradskih fakulteta, često organizuju putovanja na KiM, gde obilaze manastire, ali i odnose humanitarnu pomoć. - Svi se tada osećamo nekako posebno, a pogotovo kada u Velikoj Hoči, uz čašicu vina, pevamo zavičajne pesme - kaže Jefimija, i naglašava da se na Kosmetu nikada ne oseća kao gost, već kao domaća... Zato je kaže i prošle noći plakala, jer nije mogla da otputuje za Gračanicu gde je njen otac prikazao film o stradanju Srba u Metohiji...

TRAUME I PRIJATELjSTVA

ZAHVALNA roditeljima i mlađoj sestri na ljubavi i podršci koju joj daju da se iskaže kao etno-pojac, Jefimija ne skriva razočaranje zbog mnogobrojnih, kako kaže, trauma tokom raseljeničkog života.

- Najteže mi je bilo kada mi u školi učenici iz odeljenja kažu da sam izbeglica, iako to ne mogu biti u sopstvenoj zemlji, ili da sam Šiptarka. Ali, srećom, u novoj sredini sam stekla i mnogobrojne prijatelje poput drugarice Tamare - priča Jefimija..