KADA je pre nekoliko godina ostao bez posla u društvenoj firmi, Dragan Janošev iz Srbobrana našao je utehu u rakiji. Ne, Dragan se nije odao piću, jer to i ne priliči bivšem aktivnom fudbaleru i omladinskom reprezentativcu, nego je postao uspešni proizvođač "vatrene vodice", ali one prave, bez šećera, koja osvaja nagrade za kvalitet.


Pročitajte još: Vinom i rakijom čuvaju ognjište



- Iste godine i supruga i ja smo završili na ulici, jer su nam preduzeća otišla u stečaj. Ona je radila u kombinatu "Elan", a ja u fabrici auto-delova "Ferofleks". Ostali smo bez hleba sa dvoje dece, pa smo morali da nadničimo da bismo preživeli. Supruga je ubrzo dobila posao čistačice u školi, ali i odštetu po tužbi protiv "Elana", što nam je promenilo život - priča Dragan.

Kad su odlučivali u šta da ulože novac, koji je supruga Slavica naplatila od bivše firme, Draganu je sinula ideja da kupe vikendicu i voćnjak.


Pročitajte još: Sladak ćar stiže iz košnice



- Veliki zamajac za tu investiciju bio nam je prijatelj Lajoš Lajčika Bališ, svekar moje ćerke. On je istrgovao vikendicu i voćnjak na pola jutra u Donjem ritu, na dva kilometra od Bečeja ka Novom Bečeju, sa tiske strane. Potom nam je pomogao i da sredimo imanje i oživimo voćnjak novim stablima i uputio nas kako da pravimo rakiju, jer je u tome imao velikog iskustva - priča Janošev.

Glavni savet koji je Dragan usvojio od prijatelja Lajčike bio je: "Ne smeš ljude trovati"!


Pročitajte još: Trska za pelet



- To je značilo da se u kominu ne stavlja industrijski šećer, jer je za dobijanje destilata dovoljan šećer iz voća, koje mora biti zdravo, oprano i očišćeno od peteljki i koštica. Od tako spravljene rakije glava ne boli - naglašava Dragan.

Ove godine porodica Janošev je, prvi put, u Temerinu, učestvovala na nekom takmičenju. U konkurenciji 197 učesnika iz Srbije i Mađarske, na 8. vojvođanskom i ujedno 18. temerinskom sajmu rakije, Dragan i sin Željko osvojili su tri medalje - zlato za kajsijevaču, srebro za šljivovicu i bronzu za jabukovaču.

- Dogodine ćemo praviti i viljamovku, a potrudićemo se da nam i rakije od šljiva i jabuka budu "zlatne". Želja nam je da naši proizvodi dobiju etiketu "Porodični voćnjak Janošev". Počeli smo 2013. sa 30 litara rakije, a sad pečemo 300 litara, i sve rasprodamo već do februara. Naša rakija stigla je i do Švajcarske i Crne Gore. Širićemo proizvodnju, ali nećemo biti neumereni, jer se u alavosti postaje gubitnik - kaže Dragan.


BOLjE BITI PRIVATNIK

DRAGAN u voćnjaku boravi neprekidno od maja do novembra. Ukućani dolaze na imanje vikendom, a i ostalim danima kad ima više posla.

- Za razliku od društvenog sektora, u kojem dvoje radi, a troje leži, ovde smo svi aktivni i doprinosimo. Da sam to ranije znao, sam bih napustio posao i postao privatnik - poručuje Janošev.


SREĆA I TUGA

JANOŠEV navodi da je inspiraciju za porodični biznis dobio od Bregovićevog "Orkestra za svadbe i sahrane".

- Uz pravu rakiju sreća je veća, a tuga blaža - objašnjava Dragan.