POSLE gotovo 20 godina zatišja, golbal - autentična igra za slepe i slabovide ljude - sve je popularniji u Srbiji, što je potvrdio i veliki sportski kamp koji je od 29. aprila do 2. maja održan u Kruševcu.

Treninzi, predavanja, praksa i turnir obeležili su jedinstveno okupljanje golbalista, među kojima je bilo i sportista bez oštećenja vida.

- U radu kampa je učestvovalo čak 26 polaznika, a javili su nam se i novi igrači, možda budući treneri, sudije, delegati - kaže legenda srpskog paraolimpizma Čačanin Miloš Grlica, nekadašnji zlatni atletičar, a danas trener golbala. - Za mlade slepe i slabovide osobe je važno da se bave sportom, pa pozivam sve da odaberu disciplinu koja je najbolja za njih, izvuku se iz kuće i počnu da žive zdravo.

Izuzetan doprinos razvoju golbala - ili golbola - u našoj zemlji pružaju i naučnici. Jedan od njih je prof. dr Marko Aleksandrović, koji, sa kolegama sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, priprema nastavu i obuku za trenere osoba sa invaliditetom. Posebnu pažnju niški profesori posvećuje golbalu.

- Veliki broj naših studenata je aktivno učestvovao u igranju golbala i nastavi, a činjenica da je ovo bila prilika da nekoliko dana i žive u internatu sa slepim i slabovidim sportistima je pomogla da mladi akademci sasvim uđu u njihove "cipele" - kaže prof. dr Aleksandrović.

Inače, sportski savez golbala je u osnivanju, a trenutno se u školi za učenike oštećenog vida "Veljko Ramadanović" u Zemunu trenira u okviru GK Mladost. U toku je i formiranje klubova u više gradova po Srbiji...

- Drago mi je zbog ocene da smo bili dobri domaćini, a posebno me raduje činjenica da smo na jednom mestu okupili sportiste, mlade stručnjake i profesionalce iz čitave zemlje - naglašava direktor kampa i predsednik Sportskog saveza OSI u Kruševcu Dejan Ivanović.

TROFEJNA TRADICIJA NEKADA se i naša zemlja zemlja ubrajala među svetske velesile u golbalu. Najveći uspesi nekadašnje jugoslovenske reprezentacije na Paraolimpijskim igrama su bronzana medalja u Njujorku 1984. i zlatno odličje 1988. u Seulu. Na svetskim prvenstvima su 1986. i 1988. osvojene zlatne, a 1990. nam je pripala bronzana medalja. Čak tri prva mesta - 1985, 1987. i 1989. - bilans su učešća na evropskim šampionatima. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, najbolji igrač na svetu je bio naš Dragan Sremčević...

Golbal je, saznajemo, osmišljen kao deo rehabilitacije veterana iz Drugog svetskog rata koji su izgubili vid ili im je on oštećen. Pravila za ovaj sport su osmislili Austrijanac Hanc Lorencen i Nemac Sep Rajndle, 1946, a od tada je golbal priznat u zajednici slepih i slabovidih. Odmah je privukao i darovitog Stefana Stevanovića (23) koji, uprkos teškom oštećenju vida, uspešno završava četvrtu godinu Pravnog fakulteta u Nišu.

- Trenirao sam tokom školovanja u Zemunu, a po povratku u redovnu školu nisam imao gde. Onda sam se pridružio treninzima i inicijativi za razvoj golbala na niškom DIF-u i čim se bude osnovao klub u našem gradu, odmah ću se priključiti - zaključuje Stefan.

JEDNOSTAVNA PRAVILA

GOLBAL igraju dve ekipe od po tri člana u igri, i još tri na klupi za rezerve. Svaki igrač ima povez (naočare) na očima, zbog čega je u potpunom mraku, a cilj je da se zvučna lopta prebaci na drugu stranu terena i tamo pređe gol-liniju. Golbalisti u odbrani prate zvuk lopte i tako čuvaju gol visine 120 centimetara, a širok devet metara. Inače, dimenzije terena su jednake onom za odbojku...

Zbog nošenja potpune zaštite za oči, i osobe koje vide mogu da igraju golbal, a meč traje dva puta po 12 minuta.