GRADSKA toplana prvo je javno-komunalno preduzeće iz Zrenjanina koje će pokušati da se privatizuje i tako izbavi iz gubitaka, saznaju "Novosti".

Inicijativu za pokretanje projekta javno-privatnog partnerstva u oblasti energetske efikasnosti u najvećoj banatskoj opštini pokrenula je Skupština grada Zrenjanina. Obrazložena je potrebom konsolidovanja distributivnih sistema daljinskog grejanja i prirodnog gasa. Pronalaženjem privatnog partnera koji bi se ubuduće bavio ovim poslom, nije nikakva tajna, gradska uprava, zapravo, želi da spase od bankrota svoje značajno komunalno preduzeće!

- Više velikih inostranih firmi izrazilo je interesovanje za učešće u ovom projektu. Očekuju se pozitivni efekti, a nivo treba da bude definisan koncesionim aktom - kaže za "Novosti" mr Aleksandar Starčević, direktor JKP "Gradska toplana".

Bivša i sadašnja gradska vlast nisu štedele kako bi Zrenjanin dobio stabilan energetski sistem. Između ostalog, izgrađena je nova kotlarnica u vrednosti od 400 miliona dinara, a za ovu investiciju Grad se kreditno zadužio za 153 miliona. Programom rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, iz kredita Nemačke razvojne banke (KFV) od preko 2,5 miliona evra, obnovljen je skoro kompletan vrelovod u Zrenjaninu. Ipak, izostali su očekivani pozitivni efekti. Građani nisu zadovoljni uslugom i cenom grejanja, a JKP hronično posluje s gubicima, koji su lane iznosili čak 229 miliona dinara.

- Poslovanje opterećuju dugovi iz prethodnog perioda, dok je preduzeće imalo društveni status. Prvenstveno se odnose na isporučeni prirodni gas. U ovom momentu za gas smo dužni 475 miliona dinara, a na ime redovne naplate i po osnovu tužbi, od potrošača potražujemo 298 miliona - iznosi Starčević.

On tvrdi da preduzeću trenutno nedostaje oko 273 miliona dinara obrtnih sredstava. Nedostatak novca, ističe, provlači se još od 2008. godine, kada tadašnja lokalna samouprava nije odobrila promenu cene daljinskog grejanja, iako je gas poskupeo za 60 odsto. Zato već dugo uzimaju kredite kako bi platili i kamate... Pa se došlo do nemogućnosti za novo kreditno zaduživanje.

POSTUPAK DO GODINU DANA IZBOR privatnog partnera nimalo nije lak i jednostavan. Zakon, naime, predviđa čitav niz koraka koje je potrebno preduzeti do izrade koncesionog akta, na koji saglasnost mora da da Komisija za javno-privatno partnerstvo. Posle javnog poziva, proces izbora zatim sprovodi Skupština grada, a sve može da potraje i do godinu dana!

- Samo na osnovu kamata u 2015. JP "Srbijagas" platili smo 92,3 miliona dinara, a po istom osnovu od naših dužnika uspeli da prihodujemo 23,3 miliona. Ne pomaže ni to, što smo stepen naplate podigli na 85 odsto (daljinsko grejanje kod 7.500 potrošača) i 98 odsto kod gasa, što je iznad proseka Srbije. Ocenjeno je da je za finansijsku konsolidaciju potrebno pronaći privatnog partnera koji bi bio sposoban da preuzme deo troškova tekućeg poslovanja JKP, a naplatom isporučene energije i gasa ostvarivao profit - predočava Starčević.

Moguće je isto tako i da se delatnost grejanja i održavanja mreže ustupi "Srbijagasu", čime bi se namirio dobar deo duga za isporučeni gas i rasteretilo poslovanje.

JKP "Toplana"isporučuje gas za oko 19.500 potrošača i zapošljava 123 radnika. Njihova prosečna bruto zarada je 75.000 dinara, a lane je za plate otišlo skoro 132 miliona dinara.


ODUSTALI, A POMORIŠKI USPEO

PRE tri godine gradska uprava Zrenjanina i JKP nisu uspeli da nađu zaintersovane i realizuju projekat javno-privatnog partnerstva za izgradnju bioenergane od 360 kilovata, iako je vlada Holandije donirala opremu vrednu 729.000 evra. Zanimljivo je da je sličan projekat upravo efikasno ostvario bivši političar Branislav Pomoriški i podigao bioenerganu sa holandskom opremom u selu Botoš.