NA ranču zvanom "Mustang", na kilometar od Bača, Bogdan Dobrijević Boćo uzgaja razne vrste domaćih životinja, ali mu je glavna preokupacija proizvodnja šarana u osam jezera, na ukupno sedam hektara. Ranč, koji hrani šestočlanu porodicu Dobrijević, iznikao je iz salaša koji je Bogdan napravio pre dve decenije, sa namerom da se druži i uživa u prirodi. Mic po mic, kako kaže, dolina mira je pretvorena u veliki ribnjak i farmu, a namera je da postane i turistička destinacija.

- Na salašu sam te 1995. godine napravio jezerce, dimenzija 60 sa 60 metara, da bih na njemu uzgajao patke i guske. U vodu sam pustio nekoliko stotina hiljada ličinki (jednodnevne mlađi) šarana, a izlov je premašio sva očekivanja. Zarada od prinosa u jezeru bila je nekoliko hiljada maraka, posle čega sam odlučio da proširim proizvodnju ribe, a smanjim zemljoradnju. Šaran je izbio u prvi plan zato što je ribnjak, za razliku od atara, pošteđen uticaja suše, kiše, oluje i grada. U jezerima sve zavisi od onoga ko o njima brine, tako da je ribarstvo "sigurica" za porodicu - ističe Boćo.

Po hektaru se na ranču Dobrijevića godišnje izlovi do pet tona ribe, koja se prodaje širom Srbije, a porodica je otvorila i sopstvenu ribarnicu. Gazda Bogdan napominje da bi proizvodnja šarana porasla za 30 odsto, kad bi ranč dobio struju.

- Radimo sa agregatima i pumpama na dizel, a troškovi su izuzetno visoki. Cena dizela je od 130 do 150 dinara, a kilovat struje, kojim bi bio zamenjen litar nafte, kreće se od sedam do 10 dinara. Dobili smo obećanje opštine da će izgraditi trafo, koji će strujom snabdevati i "Mustang" i sedam-osam salaša - navodi Dobrijević.

Naziv ranča upućuje na veliku strast njegovog vlasnika i prvobitnu ideju da salaš bude prvenstveno farma.

- Konjima se oduvek bavim, a od rasnih pasa držim nemačke oštrodlake ptičare, šarplanince, jazavičare i puline. Gajim i mangulice, ovce i živinu... Najzdravije je da pojedem ono što sam proizvedem. Prodamo i poneko prase i jagnje, ali 90 odsto prihoda imamo od šarana. Uzgoj ribe zahteva da se ponekad radi i 24 sata na dan, ali zadovoljan sam, jer ne zavisim ni od koga i obezbedio sam hleb za svoje četvoro dece - veli Dobrijević.


TURIZAM U SALAŠARSKOJ IDILI

- Na ranč mi svraćaju i zvani i nezvani gosti, za koje kuvam paprikaš i okrenem prase na ražnju. A, kad je već tako, želja mi je da na ranč privučem i turiste, da se odmore u salašarskoj idili i okrepe zdravom hranom - otkriva nam nove planove Boćo.