NEMA stope srpske zemlje koja nije natopljena krvlju onih koji su svoju ljubav prema njoj bili spremni da potvrde i polaganjem sopstvenih života. Ponekad se, istina, čini da je zaborav, surov naročito u nas Srba, uspeo da sasvim sakrije njihovu uzvišenu žrtvu, ali nas, onda, Bog i vreme, te jedine večne sudije, podsete da nije tako. I poruče nam da, i sami, zaboravu moramo stati na put.

- Svako ima svoj način da odgovori na tu poruku, a moj su slike - nastavlja ovaj opominjući monolog Dragan Martinović (58), akademski slikar iz Sremske Mitrovice. - Zato sam i odlučio da, do 2018. kada će se navršiti 100 godina od naše slavne, a skupo plaćene pobede u Prvom svetskom ratu, u tri ciklusa napravim tačno 100 slika i organizujem 100 izložbi.

Martinović je, inače, rođen u Bogatiću, u Mačvi, i ne krije da, uz nikad pokoleban osećaj pripadnosti svom rodu, ima i lični motiv za ovaj nesvakidašnji, duboki naklon i znanim i neznanim herojima Velikog rata. Mačva je, podseća, najstrašnije stradala u prvoj ratnoj godini, u čemu nisu pošteđeni ni njegovi najbliži.

- Moja majka Vera je iz Lipolista, u kojem je austrougarska vojska tog strašnog leta 1914. pobila čak 3.700 Srba, uključujući i deo njene porodice - priča Martinović.

Svoj veliki poduhvat ovaj učenik slavnog Milića od Mačve, iza kojeg je više od 150 samostalnih i više stotina kolektivnih izložbi, već je započeo ciklusom "Krstovi" koji čine 33 ulja na platnu u obliku krstova. Broj slika identičan broju godina Isusa Hrista je, razume se, simbol raspeća i stradanja, a o tome govori i njihov sadržaj.

- Tu je Gavrilo Princip, čiji vidovdanski pucnji su pokrenuli rat za koji su svi znali da je, zbog nemačkih težnji za prodorom na istok, ionako neizbežan, tu su i naše slavne vojvode, pa naša velika slikarka Nadežda Petrović koja je, kao ratna bolničarka, umrla u Valjevu 1915. - navodi slikar. - Tu su, međutim, i obični ratnici i seljaci koji su junački izdržali najstrašnije ratne patnje.

Dva preostala ciklusa kojima će broj slika biti zaokružen na 100, nosiće nazive "Krajputaši" i "Brodski prozori". Prvi će slediti večna boravišta srpskih junaka, a drugi, opet, bolne slike zavičaja koje su oni, posle albanske golgote, "videli" kroz prozore "lađa francuskih", čiji pramci su bili usmereni ka Vidu i Krfu.

- Kada je reč o 100 izložbi one će pratiti put naše slavne vojske i neće biti održavane samo u galerijskim prostorima, naprotiv - kaže Dragan Martinović. - Uz ostalo, slike ću izložiti i u albanskim planinama, na Krfu i, naravno, među krstovima solunskog groblja Zejtinlik, gde naši junaci i danas počivaju.

SANjA IH OD 1976.

SLIKE koje on danas stvara o Velikom ratu, Dragana prate već četiri decenije.

- Kada sam 1976. okončao prvu godinu studija slikarstva, roditelji su mi, za dobar uspeh, dali novac dovoljan za najbolju garderobu ili letovanje na moru. Umesto toga, kupio sam skupu i vrlo retku foto-monografiju srpskog stradanja u Velikom ratu, koja je faktografski osnov za ono što danas radim.