KADA je pre dve godine Kragujevčanin Boris Batalović (33), po povratku iz inostranstva, rešio da u rodnom gradu otvori radionicu za izradu violina, nije ni sam potpuno verovao da će taj posao opstati. Ipak, znanje čuvenih majstora iz italijanske Kremone i njegova upornost, dali su rezultate. Za instrumente „šumadijskog Stradivarija“ danas su zainteresovani i Slovenci, pa će violine iz Batalovićevog ateljea uskoro krenuti u inostranstvo.

Mladi Kragujevčanin za sebe kaže da je graditelj violina, mada je i muzički obrazovan. Diplomirao je violinu na akademiji u Novom Sadu, ali ga je više privlačila izrada ovog čudesnog instrumenta nego samo muziciranje. Pet godina je boravio u Italiji, učio zanat i postao prvi diplomac iz Srbije u Internacionalnoj školi „Antonio Stradivari“ u Kremoni, mestu najpoznatijih svetskih majstora violine.

Sve je počelo tako što je u okviru konkursa za samozapošljavanje dobio skromna, ali značajna podsticajna sredstva. Otvorio je atelje za izradu i popravku violina i drugih muzičkih instrumenata. Mnogi su mu, kaže, govorili da je to uzaludan posao, u početku se i sam kolebao, ali su njegovi skupi proizvodi našli put do kupaca.

- Nekako su se složile kockice. Osim jake želje da se vratim u rodni grad, želeo sam tu i da uspem. Pokušavao sam da na najbolji način primenim ono što sam naučio u inostranstvu i napravim dobar instrument, po „receptu“ i od materijala koje oni koriste - priča Batalović.

Za ovaj posao su, kaže, neophodni strpljenje i preciznost, savršenstvo u izradi. Napravi tek dve-tri violine godišnje. Prve instrumente radio je za Muzičku školu u Ćupriji, a zatim violinu za jednog studenta u Beogradu. Privedeni su kraju i dogovori za izradu i prodaju violina za slovenačko tržište


TELO OD JAVORA

ZA izradu violina Batalović koristi isključivo bosanski javor i alpsku smreku. To je kaže najbolje drvo za izradu violina koje se upotrebljava vekovima. Strune za gudala su od konjskog repa, a materijal uvozi iz Italije.