Na Spomen-kompleksu "Sremski front", gde se u Adaševcima 12. aprila 1945. godine odigrala završna bitka u Drugom svetskom ratu, tišinu remeti samo šuštanje lišća na jablanovima, oglasi se poneka ptica i zvuk automobila koji učestalo prolaze auto-putem Beograd - Zagreb. Na poprište čuvene bitke, proboja Sremskog fronta, godišnje dođe oko 5.000 turista i ako se doda onih 3.000 koji dolaze 14. aprila, na dan proboja fronta, to je 8.000 posetilaca godišnje, što ovde smatraju jako malim brojem, u odnosu na prethodne decenije.

U kompleksu "Sremski front" na površini od 29 hektara, prostire se spomenički deo, na šest hiljada kvadratnih metara, na kom je počela obnova, jer je zub vremena učinio svoje. Milan Bilić, kustos i vodič, kaže da je u toku uređenje Aleje časti, sa spomen-zidovima na kojima je upisano 14.886 imena palih ratnika u bitkama za konačno oslobođenje Jugoslavije, koje su u Sremu, krajem decembra 1944. i početkom 1945. godine trajale 176 dana koliko je i trajala operacija proboja Sremskog fronta.

Četvrt veka od otvaranja ovog obeležja došlo je vreme da se "izleče rane", nastale u vreme kada o spomeniku niko nije brinuo.

- Vreme je da se izvrši restauracija, konzervacija i popravka delova. Mi smo završili restauraciju i konzervaciju u muzejskom delu, gde se nalazi oružje i oprema korišćena tokom borbi na Sremskom frontu. Za prvu fazu ovog posla sredstva od sedam miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja - kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

SAHRANjENI U Aleji izginulih ratnika je sahranjeno 13.000 naših boraca, 1.100 pripadnika Crvene armije, 623 borca bugarske narodne armije i 163 ratnika - Italijana, pripadnika brigade "Italija", koja je učestvovala u ovoj epopeji.

Spomen-kompleks, koji deluje kao jedinstven spomenik, malo gostiju poseti, sem za 14. april, kada se obeležava godišnjica proboja. Mada je obeležje uz auto-put, kojim godišnje prođe nešto više od pola miliona vozila, retko ko svrati u kompleks.

- Najčešći gosti su iz Slovenije, Istre, Republike Srpske. Đačke ekskurzije više ovde ne svraćaju. U svojim planovima nemaju više posete spomenicima iz NOB-a. Ovde dolaze samo ekskurzije starijih, uglavnom su to penzioneri. Nedavno smo imali autobus gostiju sa Raba - kaže Bilić, kustos i vodič u Spomen-kompleksu "Sremski front".

Turistička organizacija Šida imala je velike planove sa ovim kompleksom, pripremila je projekt pod nazivom "Zapadna kapija Srbije", koji podrazumeva izgradnju hotela na samoj obali Bosuta, sportskih terena, etno-sela... Međutim, sve je zaustavljeno zbog krize i besparice.

- Ako bi se projekt realizovao, sigurno je da bi "Zapadna kapija Srbije" dovela ovde ogroman broj gostiju - smatra naš sagovornik dok nam pokazuje slike maketa budućeg turističkog centra.

Na samom ulazu u "Sremski front" postoji jedna kafana, a iz pravca Šida, samo jedna skromna tabla koja označava gde se skreće za ovaj kompleks. Ništa više, kao da se neko stidi da postavi pano i obavesti putnike kako se stiže do ovog istorijskog mesta.


PLOČICE SA 4.600 IMENA

Majstori završavaju posao na sanaciji i konzervaciji sedam podzida od cigle na koje će biti vraćene pločice sa imenima oko 4.600 bivših boraca koji su položili život za proboj Sremskog fronta.

- Mi ćemo svoj posao završiti pre zime i mrazeva. Radimo ovde već mesecima, malo ljudi je svratilo, na ovom mestu su izginuli naši dedovi i očevi za slobodu - kaže jedan od radnika.