KRUŠEVAC - Latinka Milojević (39), profesorka hemije, za 15 godina, koliko predaje đacima, samo jednom je otišla na bolovanje. I to, na insistiranje lekara - posle saobraćajne nesreće.

Upornim insistiranjem da radi što normalnije i sa što manje izostanaka, kaže, htela da pokaže kako dijabetes nije bolest, već samo nedostatak koji čoveka - ukoliko se bori - ne može da spreči u vođenju normalnog života. A taj „recept“ za sreću i način na koji Latinka gleda na svet pomogao je ne samo njoj, već i hiljadama članova Društva za borbu protiv šećerne bolesti, koje je upravo ona osnovala - pre devet godina.

- Dijabetes sam dobila u sedmom razredu osnovne škole, kad sam bila odlična učenica i vesela devojčica od 13 godina - seća se Latinka. - Kao dete sa sela, putovala sam do škole u gradu i sećam se da su me, tada, u autobusu svi gledali kao čudo. Šećerna bolest se uvek krila, a žalosno je što ni danas nije mnogo drugačije.

BITKA ZA SELO U KRUŠEVCU i okolini od dijabetesa boluje oko 10.000 ljudi, a Latinka Milojević posebno ukazuje na problem pacijenata na selu, od kojih većina nema ni zdravstveno osiguranje, ni iole redovna primanja. - Zato smo pokrenuli merenje šećera i u ruralnim sredinama, a borim se i za povratak stare prakse, da se zdravstvene knjižice ponovo overavaju na osnovu dijagnoze hroničnih bolesti.

Iako već duže od 25 godina sama sebi daje insulin četiri puta dnevno - pre svakog obroka i uveče, da prebrodi noć - čim je diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i vratila se u Kruševac, započela je njena borba za bolji život dijabetičara.

- Najpre sam obilazila bolesne đake, potom i porodice, a onda postala vaspitač u kampu u Vrdniku - kaže sagovornica „Novosti“. - Onda sam rešila da sa ljudima slične sudbine osnujem Društvo, čije članove redovno vodim na izlete, te u škole zdravog života na Goču i po Vojvodini, a zajedno slavimo i rođendane... Svakog prvog četvrtka u mesecu, u Domu sindikata imamo neobičan edukativni program, sa koncertom, posle čega se organizovano meri šećer. Zato najmanje 200 ljudi redovno dolazi na predavanja i kontrole, a mlađima se posebno posvećujemo, odnosno za njih organizujemo psihološke i kreativne radionice. Jer, važno je da nauče kako život nije prestao kada su se razboleli.

Kao što o pravima dijabetičara redovno govori, nikada nije umela ni da prećuti nepravdu. Jedna je od najzaslužnijih što su, 2008, nekvalitetni kineski insulini na tržištu opstali tek par meseci, odnosno što je ideja da se u upotrebu vrate stara bočica i klasična igla brzo zaboravljena. Danas, zajedno sa drugim udruženjima u Savezu, bije bitku da se starijima od 26 godina prizna pravo na više od 50 besplatnih tračica za merenje šećera...

- Ipak, posebno sam ponosna na moje učenike, koji redovno osvajaju prva tri mesta na takmičenjima - zaključuje Latinka Milojević, profesor u čak dve škole: OŠ „Dositej Obradović“ i OŠ „Sveti Sava“.