BEZ nje nema zaprške, svetski proizvođači hrane kao najstrožu tajnu čuvaju podatak da je ona neizostavni deo mnogih mešavina začina, a najbolja raste kod nas, na krajnjem severu Bačke i Banata.

Slatka ili ljuta, mala duguljasta crvena paprika u Evropu je, mnogo pre političara, uvela vojvođanska mestašca Horgoš, Martonoš, Novi Kneževac, Stapar, Gložan...

Na skoro 4.000 hektara širom panonske ravnice trenutno je u jeku druga, za ovu godinu poslednja berba. Strpljivo, isključivo ručno, mnogobrojni sezonci već danima beru "vojvođanski čili". U polje neretko ulaze cele porodice, pomažu i komšije, jer se zrela paprika mora brzo ubrati.

- Tako će najbolje sačuvati svoju aromu, neće se strunuti na peteljci - otkriva tajnu Mara, koja je u berbi već treću jesen.

- Ne diraj, snašo, oči rukama, lepo sam ti kazao, nema ko sada suze da ti briše, moraćeš čekati doveče - šeretski dovikuje komšinici Stipan Dulić.

I nastavlja, čučeći, da bere, ne mareći za jako sunce i topao vetar.

- Neka suze, ne mari, biće oči lepše i sjajnije - odgovara vremešna Bunjevka.

U šali i pesmi, okupani znojem berača svih generacija, "skidaju" se kilometrima dugački redovi, jedan za drugim zasadi ostaju pusti. Sa druge strane, laneni džakovi sve su deblji i crveniji.

Ove jeseni, međutim, berači imaju znatno manje posla nego lani. Suša je mnogo ranije obrala i ovu kulturu.

- Prošle godine bilo je skoro dvanaest tona po hektaru, a ove jedva pet - ne skidajući pogled sa desetak berača na svom polju priča Ivo Gabrić, iz Novog Žednika.

POREKLO Pretpostavlja se da je iz Južne Amerike crvena paprika na Stari kontinent došla zajedno sa Kristoferom Kolumbom. Preko severne Evrope stigla je u Segedin, a odatle u Horgoš, gde se uzgaja od 1772. godine.

- Gazda, jeste da nije puno rodila, al' je ljuća nego igde - dobacuju nadničari.

Papriku je počeo da gaji pre četiri godine, na četiri hektara. Do sada je bio na dobitku i žali što na vreme nije uložio u sistem za navodnjavanje.

Nedaleko od njega već šest godina, na deset hektara, "ljuto zlato" gaji i Niko Oparnica. Kada je počeo sa ovom proizvodnjom, bio je jedini u selu. Gledali su ga nepoverljivo, krišom se podsmehivali, ali vreme je učinilo svoje. Sada se ovim poslom bavi sedam kuća.

- Podneblje severne Bačke i Banata je zaista najpogodnije, a paprika najbolje rađa kada se sadi posle pšenice ili kukuruza - otkriva tajnu Oparnica, i pokazuje najlepše primerke roda.

- Nikako paprika na papriku, mnogo će biti ljuta zemlja - dodaje Niko smejući se. - Godina nije nimalo sjajna, ali ono što je rodilo savršenog je kvaliteta.

Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija ne subvencioniše proizvodnju ove povrtarske kulture, čiji se proizvodi nalaze na nemačkoj, francuskoj, poljskoj, norveškoj i drugim trpezama.

- I pored toga sve više ljudi, uz svu muku, odlučuje da je proizvodi. Nećemo dozvoliti da zamre jedan od simbola ovog podneblja - kaže Laslo Čaba, iz Martonoša. - Generacije su odgajene zahvaljujući njenoj slasti ili ljutini, moramo je sačuvati za buduće naraštaje.