S. Mitrovica: Žive bez struje 17 godina

SREMSKA MITROVICA - Tročlana porodica Todorović - majka Sanela (49), kći Suzana (21) i sin Dalibor (25), iz Sremske Mitrovice, već 17 godina žive u mraku, u trošnoj kući, koja od pre nekoliko godina nema ni vode, jer je bunar u dvorištu „presušio“ zbog neizmirenog duga od 28.000 dinara.

Poslednji put sijalica im je u kući upaljena kad je Suzana imala četiri, a Dalibor osam godina. Tada su električari isključili struju, jer je postojala pretnja da zbog loših instalacija i loših tavanica i zidova dođe do požara.

- Danas je još gore nego kad su mi deca bila mala. Sin i kćerka nikako da nađu bilo kakav posao, ja zaradim od sto do 150 dinara dnevno, sakupljajući sekundarne sirovine. Sin mi radi za hranu, za svoj doručak, ručak i večeru kod jednog mehaničara, koji nema para da ga više plaća, pa ga hrani što mu pomaže - priča očajna Sanela.

Dalibor je konobar, ćerka ima osnovnu školu i nigde ne radi, rasli su sa majkom, jer ih je otac odavno napustio. Sav teret odgoja dece podnela je Sanela i kako je kriza stezala, tako su i Todorovići bivali sve siromašniji.

- Šta ću, posla nema, mene gazda hrani, a ja radim od ujutru do uveče. Nadam se boljem, a ono nikad da dođe - razočaran je Dalibor.

Trošna kuća se polako urušava, a pomoći niotkud. San im je da se kuća popravi i struja dovede, ali za to treba novac koji ovo troje siromašnih ljudi ne vidi način da zaradi.

- Spreman sam da radim sve, da ovu porodicu izvučem iz bede. Znam ja da ima i dobrih i bogatih ljudi, koji bi mogli da odvoje malo građevinskog materijala, pa da i nama svane - zamolio je Dalibor.

Sanela kaže da su Dalibor i Suzana, srećom, tvrdi kao stena. Ove zime nisu imali ni drva, zajedno su se smrzavali i pregurali tešku zimu. S prolećem, izneli su plotnu od „smederevca“ napolje, tu greju vodu, koju donesu od komšija, za pranje veša, kupanje, jer u kući nemaju ništa osim malo posteljine.

- Hteli bismo da dobijemo šansu da živimo kao i drugi, da imamo život, dostojan čoveka - naglašava Dalibor. - Mlad sam, posla se ne bojim, valjda će se naći i za mene neko radno mesto. To je moj san.

Todorovići još veruju u ljude, u solidarnost i iskreno se nadaju da će neko razumeti njihov apel i da pomoć neće izostati.

RAČUN ZA POMOĆ

KOMŠIJE Todorovića, inače, zvale su novinare da ih, kako kažu, obaveste kako troje njihovih suseda živi. Račun za pomoć plemenitih ljudi ovoj porodici otvoren je kod Poštanske štedionice, a broj je: 200-58894955-75.