KiM: Povratnici planiraju srećniju budućnost

OSOJANE - Preuređeni limeni kontejner, postavljen na livadi pokraj puta, nedaleko od centra sela, već tri godine dom je porodice Jokić. Kada su se iz Slovenije vratili u Osojane - pored tada zapuštenog i oštećenog "smeštaja" - po dolasku u ovo metohijsko selo, kupili su i nekoliko ari placa, na kojem su počeli da grade kuću...

- S obzirom na to da smo i suprug i ja iz ovih krajeva otišli pre više od tri decenije, odlučili smo da se, kao penzioneri, vratimo. Osim grobova predaka, ali i trogodišnjeg sina, preminulog pre 30 godina i sahranjenog na gradskom groblju u Peći, privuklo nas je i ovo okruženje, koje prija našoj bolešljivoj kćerki Danijeli (31). Iako godinama pati od astme, zbog čistog vazduha i predivne prirode, ovde kao da je ozdravila - priča Stanija Jokić, uverena kako će u svojoj Metohiji završiti započetu kuću i osnovati pravi dom...

Slobodanka Đurić (44), samohrana majka Jelene (15) i Milivoja (24), takođe se vratila u Osojane.

- Kada su mi, juna 1999, gotovo na kućnom pragu, muža ubili Šiptari, za mene je to bio smak sveta. Sa troje dece, od kojih je najmanje imalo dve, a najstarije 12 godina, krenula sam u izbeglištvo i jedva smo preživljavali. Iako mi je najveća želja bila da se vratimo u rodno selo, to smo učinili tek 2003. - kaže Slobodanka, nastanjena u kući od 59 kvadrata, koju su im sagradili humanitarci.

Ova hrabra žena, nada se da će na Kosmet stići i njeno treće dete, dvadesetdvogodišnji sin koji još pokušava da se snađe u raseljeništvu...

- Najteže je što ovde nema posla za mlade. Eto, moj Milivoje radio je tri meseca kao volonter i ponovo ostao bez posla. A ne bira posao, pogotovo zato što Jelena kreće u srednju školu u Mitrovici, pa će nam dobro doći dopuna mojoj plati radnika u školi, koja iznosi 23.000 dinara - svedoči Slobodanka, zadovoljna što u dvorištu uspeva da odgaji koju životinju i obrađuje malo bašte...

U Osojanu, kod rođaka, obreo se i Žarko Milovanović (27) iz susedne Kline. Bez roditelja i krova nad glavom - otkad mu je majka s kojom je živeo nedavno preminula - morao je da prekine studije. U Mitrovici je, kaže, bio prinuđen da obavlja uglavnom sezonske poslove, ali i toga je sve manje. Ipak, jedina želja mu je da ostane na Kosmetu!

- Pored slobode, najviše nam nedostaju radna mesta. Iako su ovde idealni uslovi za poljoprivredu i stočarstvo, možemo da obrađujemo samo okućnice, dok su ostalu zemlju uzurpirali Albanci - ističe Vukomir Đurić, potpredsednik opštine Istok, izmeštene u Osojane, precizirajući kako se radi o nekoliko hiljada hektara imanja, nekada zajedničkog seoskog poljoprivrednog dobra "Dubrava", pa najveći broj povratnika živi od primanja iz Srbije.

Dok objašnjava da u selu, na koje se oslanja još desetak povratničkih mesta, pored lokalne samouprave, rade i osnovna, i srednja škola, Crveni krst, pošta, dom kulture i dom zdravlja, Đurić smatra da je opstanak Srba u takozvanoj Osojanskoj dolini i Metohiji moguć. Rešenje vidi u razvoji malih i srednjih preduzeća, odnosno mini-pogona, čija bi otvaranja - pored države - inicirali i privrednici iz Srbije...

DOLINA

PORED Osojana, u koje su se prvi povratnici vratili još 2001, takozvanu Osojansku dolinu čini još desetak sela u opštinama Istok i Klina, sa oko 2.000 Srba. Uskoro će biti podeljeno 13 stanova koje je izgradilo Ministarstvo za KiM, a predstoji i otvaranje vrtića čiju je gradnju inicirao Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda...