Kanali traže više pažnje

NIJEDNA veća reka se nije izlila, ali je, i pored toga, pod vodom ovog proleća u Vojvodini bilo više od 75.000 hektara oranica, a prevlaženo je bilo oko 500.000 hektara. Nezapamćene količine padavina napunile su gotovo sve odvodne kanale, pa su, uz poljoprivredno zemljište, vode ugrozile čak i dvadesetak naselja, a šteta na njivama procenjuje se stotinama miliona dinara...

Samo u okolini Zrenjanina, poplavljeno je oko 57.000 hektara oranica, a ugroženo je i 600 kuća. U Kikindi nije požnjevena pšenica sa oko 30 odsto površina, a u okolini Novog Sada poplavljeno je bilo oko 1.500 hektara, pa se šteta procenjuje na oko 130 miliona dinara.

- Plaćamo dažbine za navodnjavanje i odvodnjavanje - ogorčen je Jovan Dunđerov, iz Šajkaša. - Pitam se ko će meni platiti za žito koje mi je propalo zbog vode, pošto sam ja uredno izmirio svoje obaveze prema državi...

U “Vodama Vojvodine”, koje su odgovorne za održavanje oko 20.000 kilometara kanalske mreže u Vojvodini, za sistem DTD, koji ima oko 900 kilometara, kao i za više od 155 crpnih stanica za odvodnjavanje, tvrde da su sa sistemom, u čije održavanje godinama nije ulagana ni polovina neophodnih sredstava, za održavanje uradili maksimum.

- Ovakva situacija se ne pamti, u nekim krajevima smo imali i 1.000 milimetara padavina od septembra prošle godine, a godišnji prosek je oko 600 milimetara - kaže Aleksandar Nikolić, pomoćnik direktora “Voda Vojvodine”, zadužen za tehničke poslove. - U takvoj situaciji, čak i da nam je mreža 100 odsto funkcionalna, ne bi mogli da sprečimo da dođe do poplava. O tome da smo dosta uspešno reagovali, međutim, govori primer susednih zemalja, pre svega Mađarske i Hrvatske, koje su imale daleko više problema sa poplavama.

Za održavanje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, ali i odbranu od poplava, godišnje je, kako precizira Nikolić, neophodno 3,6 milijardi dinara. Ova suma, poslednjih godina je smanjena za 50 odsto, a u godinama sankcija, bila je i na nivou od samo 25 odsto neophodnih sredstava.

- Kada se pogleda koliko godina se ne ulaže u sistem za odvodnjavanje, pravo je čudo da on još radi i da smo uspeli da sprečimo veće štete - ističe Nikolić. - Pošto smo videli da “redovnim kanalima” ne možemo da dođemo do novca ni za održavanje, a sistem traži i neke ozbiljnije zahvate, obratili smo se Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a takođe i pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja. Od ove dve institucije dobili smo, od 2008. godine, oko 1,8 milijardi dinara, što je uloženo u sanaciju kritičnih mesta na odbrambenim bedemima, a takođe i na sistemima za odvodnjavanje. Da to nije urađeno, pitanje je šta bi bilo...