Gubitak paora, ćar pekara

ZRENJANIN - Cena pšenice ovogodišnjeg roda treba da iznosi 20,80 dinara za kilogram - tvrdi ugledni zrenjaninski ekonomista Dragomir Zlatanović.

Zlatanović je autor pedesetak knjiga i studija iz ekonomske nauke, ekspert za cene i disparitete. Ali, i tvorac jedinstvenog priručnika za preračunavanje dinara, koji je postao dragocen i nezamenljiv saradnik sudskih veštaka finansijske struke i svih koji se bave pitanjem realne vrednosti dinara. Njegov model utvrđivanja vrednosti dinara (od 1939. do današnjih dana) zasniva se na analizi cena 100 odabranih proizvoda plus gram zlata i iskazuje izuzetnu tačnost. Što, inače, nije moguće preko ostvarenih cena, jer je dinar kroz istoriju skoro stalno bio na meti inflacije.

- Osim preračuna dinara i njegove kupovne moći u prethodnom periodu, već skoro dve decenije bavim se izračunavanjem i cene pšenice - strateškog proizvoda našeg agrara. Cenu roda 2010. izračunao sam na osnovu kretanja cena u periodu 1960 - 1990. godine, kada je pšenica koliko-toliko vrednovana realno. U proseku, izračunao sam da je kilogram vredeo sadašnjih 23,70 dinara. U okviru ove cene, najpovoljnija bila je 1965. godina, kada je preračunata cena iznosila 35,80 sadašnjih dinara. A, najnepovoljnija 1994. i 1995. godine, kada je cena bila 8,80 dinara - iznosi za „Novosti“ Zlatanović.

Sa trenutnom tržišnom cenom od 10 dinara, ili 12, koliko će za interventni otkup ograničenih količina izdvojiti država, proizvođači će biti na velikom gubitku - tvrdi Zlatanović.

Izračunao je da će on iznositi oko 11 milijardi dinara, što odgovara vrednosti više od 1.000 traktora srednje veličine! Zlatanović ne daje za pravo ni onima koji iznose da je realna cena pšenice ovogodišnjeg roda između 15 i 17 dinara. Jer, smatra da se onda radi o pukoj nadokandi proizvodnih troškova, odnosno ulaganja.

- Posle decenijske analize, došao sam do nepobitnog zaključka da su se otkupljivači ušančili i monopolisali tržište, a cenu pšenice diktiraju prema dogovoru. Jer, inače, kako je moguće da cena bude ista kod svih kupaca, posebno kod mlinara i pekara, najvećih potrošača pšenice? Kod nas se ustalilo pravilo da cenu diktiraju kupci, a ne prodavci, što nema tržišne logike - ističe Zlatnović.

Analizirajući formiranje cene hleba došao je takođe do interesantnih podataka. U periodu 1960 - 1990. godine, prosečna preračunata cena kilograma hleba je sadašnjih 45,60 dinara, što je približno dva kilograma pšenice za kilogram hleba. Poslednjih godina, i najnoviji pariteti ukazuju da treba dati između pet i sedam kilograma pšenice za kilogram hleba, jer se cena hleba formira između 60 i 70 dinara po kilogramu.

- Ovo jasno i nedvosmisleno ukazuje da dobit, čak astronomski profit, ostvaruju pekari. O iznenađujućim rezultatima istraživanja obavestio sam mnoge državne ustanove, privredne komore, zadružne saveze, političke stranke, medijske kuće... Ali, ama baš niko nije reagovao... Pa, zaključujem da je monopol kada je o ceni pšenice reč, veoma jak i dobro organizovan - ističe Zlatanović.