Novi pogon isplativ

Novi gen. dir. Spaskovski je svestan da se moze odrzati na tom polozaju samo ako se sto pre udje u izgradnju nove tehnologije u Topionici. U clanku se spominju tri firme, ali su se moje bivse kolege iz Topionice vec opredelili za jednu od njih. Izvanrednu finsku tehnologiju koristi oko 50% topionica u svetu, a Australijanci su aktuelni u poslednje dve decenije. Sama investicija se moze brzo otplatiti, ako ne dodje do novog pada cene bakra. Ispitane rezerve iznose oko 8 miliona tona bakra, uz 130 tona zlata, a RTB je u sto godina rada proizveo preko 3 miliona tona bakra iz svojih svezih sirovina. Mislim da je RTB udario u dno i da ce poceti njegov oporavak. Ocekujem i druge komentare na tu temu, pa cu ih komentarisati. Boza Bogdanovic, Bor

Svi znamo da bi se otplatio dugoročni robni kredit od 132 miliona dolara treba vratiti 200 miliona dolara, a da bi se investicija u potpunosti otplatila, kako G-din Spasovski kaže, za deset godina, treba, dakle, vraćati 20 miliona dolara godišnje. I to bi za neupućene možda bilo OK. Ali za nas stručne to jednostavno nije tačno. Zašto? Zato što treba znati koliko jedna takva topionica može godišnje da zaradi. Sa preradom od 70000 do 90000 tona godišnje, koliko se planira, pod pretpostavkom da sve radi punim kapacitetom, što je takođe diskutabilno, i sa prosečno očekivanim prihodom od 350 do 450 dolara po toni katodnog bakra, to je ukupno godišnje oko 30 miliona dolara. U najmodernijim i najorganizovanijim topionicama u svetu troškovi ne mogu biti ispod 250 do 350 dolara po toni, odnosno u ovom slučaju oko 25 miliona dolara. Znači, u najboljim svetskim uslovima nova borska topionica može zarađivati maksimalno 5 miliona dolara godišnje i sa tim novcem vraćati kredit, ali za četrdeset godina, a ne kako G-din Spasovski kaže, za deset godina. Takođe nije tačno da u borskim rudnicima ima rude koja se može ekonomično eksploatisati za sto godina. Ekonomična eksploatacija rude u svetskim okvirima se računa na dugoročnu cenu bakra od maksimalno 4000 dolara po toni katodnog bakra. Prema dosadašnjim overenim rezervama RTB Bor, jedino masovno otkopavanje rudnog tela Borska Reka može obezbediti cenu koštanja ispod te cene, ali za to treba uložiti 150 miliona dolara. Sve ostale rezerve RTB Bor se mogu otkopavati sa cenom koštanja iznad 4000 dolara, odnosno sa gubicima. Kada se sve ovo sabere, postavlja se pitanje kuda nas to vodi G-din Spasovski?

Molim g. Sovarosa da me demantuje u ovome sto pisem, ali ga moram podsetiti da sam pre tri godine bio clan STINS-a (Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije), kao jedini metalurski inzenjer u tom Timu. Napravio sam Metalurski program na 53 strane sa 32 tabele, ali je samo deo objavljen u Novoj strategiji. G. Sovaros (ako se uopste tako zove, posto se nikada u brojnim komentarima ne potpisuje punim imenom) govori o zaradi od 350-450 $/t, koja se ostvaruje pri usluznoj preradi. Medjutim, ekoloski cisti koncentrati se mogu kupiti pri prosecnoj nabavnoj ceni od 70% od cene katodnog bakra, f-co luka u Prahovu. Znaci, pri sadasnjoj ceni od oko 5000 $/t katodnog bakra, mogu se nabaviti za 3500 $/t. Ostatak od 1500 $/t je “prepuna kapa” da se pokriju svi troskovi prerade, gubitak od 2% na bakru, prevoz koncentrata do Bora, obaveze prema drzavi, vraca kredit i odlicno zaradi. Citiracu nekoliko pasusa iz Tacke 7.1: “Ugovori za usluznu preradu uvoznih kocentrata: »Ovo je strucni rad, bez politickih konatacija, ali se ipak mora postaviti pitanje rentabilnosti Ugovora RTB-a sa firmama »East Point« i »Grand inzinjering«, za usluznu preradu preko 200.000 tona njihovih koncentrata. Ugovorena cena se kretala od 65-85 $/t suvog koncentrata. Ugovoreno je standardno iskoriscenje na bakru od »minus jedan procent«. Ono iznosi 95,65% za suvi koncentrat sa 23% bakra. Iz Tabele 15 vidi se da je TIR u prvih sedam meseci ove godine ostvario svega 91,04% iskoriscenja na bakru, a u toku 2005. godine svega 92,04%. Kao sto se vidi iz Tabele 27, TIR je napravio GUBITAK od preko 38 miliona dolara, prilikom usluzne prerade uvoznih koncentrata u poslednje tri godine. Da je tu istu kolicinu suvog koncentrata RTB kupio, pod uslovima koji vladaju na svetskom trzistu, ostvario bi DOBITAK od preko 49 miliona dolara (Tabela 29). Razlika iznosi oko 87 miliona dolara, pri sadasnjim uslovima proizvodnje, a mnogo vise da je Topionica u Boru reorganizovala proizvodnju sa ovom tehnologijom, ili napravila novu tehnolosku liniju (Tabela 29). (zavrseno citiranje) Boza Bogdanovic, Bor