Šorovi skrivaju blago

ZRENjANIN – Etnolog zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Branislav Milić tri godine obilazio je sela u Srednjem Banatu, uglavnom zbog izrade prostornih planova. Ali, načinio je i nekoliko hiljada digitalnih snimaka starih panonskih kuća, u nameri da široj javnosti otkrije i predstavi bogato nasleđe banatskog podneblja.
- Razvoj stambene arhitekture u Vojvodini može da se prati tokom poslednja dva - dva i po veka na osnovu postojećih objekata. Oni su ,u većoj ili manjoj meri, zadržali originalan izgled. Kao etnologa, interesovala me je narodna arhitektura. Prvenstveno, izgled tradicionalne panonske kuće, koja je još u 18. veku formirana kao potpuno zreli arhitektonski tip. Taj razvoj je, na neki način, prekinut posle Drugog svetskog rata – objašnjava Milić, koji je 130 odabranih fotografija izložio u zrenjaninskom Kulturnom centru , odnosno predstavio ih javnosti pod nazivom “Panonska kuća – simbol jednakosti u uslovima multikulturalnosti”, u okviru manifestacije “Dani evropske baštine”.
Uvaženi etnolog iz Zrenjanina , marljivim radom na terenu, prikupio je bogatu građu o starim i vrednim banatskim kućama u selima zrenjaninske, sečanjske, novocrnjanske, žitištanske i novobečejske opštine. Smatra da preostale kuće, koje su stare po dvesto i više godina, treba sačuvati.Ne samo zbog etnoloških vrednosti – izraženih u njihovoj starosti, autentičnosti i sačuvanoj graditeljskoj tradiciji naroda panonskog podneblja. Nego, i zbog naglašenih arhitektnoskih vrednosti u vidu svedočanstva o veštini i umešnosti narodnog graditeljstva.
- Posle zemunica, koliba, putrika, lagumica, “bugarki”, koje su prethodile panonskoj kući, dobili smo jednodelne zgrade, pa dvodelne građevine i na kraju kuće sa tremovima – poduprete drvenim stubovima, kasnije zidovima. U Banatu nalazimo još kuće pokrivene trskom. Zatim, sa drvenim zabatima, pa trouglastim, polubaroknim i baroknim zabatima. Ja sam ih fotografisao, ne kao umetnik, nego etnolog i one imaju dokumentarnu vrednost – ističe Milić, a kuće sa njegovih fotografija su žive, izazivaju, pozivaju da se uđe unutra...
- Stare banatske kuće nemoćne su za opstanak bez naše pomoći,polako gube bitku sa vremenom...Ako im ne pomognemo, bićemo veliki gubitnici. Njihovim nestankom sa lica zemlje – izgubićemo svoj identitet – zaključuje Milić, koji je izložbom u zrenjaninskom Kulturnom centru stvorio ambijent jednog velikog banatskog sela. I, u najlepšem svetlu predstavio panonsku kuću kao simbol jednakosti u sferi multikulturalnosti.

CARICIN UKAZ
Zanimljivo je da je austrijska carica Marija Terezija 11. januara 1772. godine izradila instrukcije o placevima i odredila način podizanja kuća u Vojvodini. Ulice, poznato je, seku se pod pravim uglom, a kuće su postavljene na jednakoj udaljenosti jedna od druge. Time je formiran takozvani “ušoreni” tip naselja, a carica je svojim ukazom propisala i ulični izgled, razmak između komšija...

RAZGLEDNICE
MILIĆ ističe da je u planu da se svakom vlasniku kuće pošalje po jedna velika fotografija. Pripremljeno je i 130 razglednica, a prve su odštampane i predstavljene javnosti u sklopu manifestacaije “Dani evropske baštine”.