FARBANjE jaja i tradicionalno kucanje neće izostati ni u domu naših teniskih šampionki. Mada su prinuđene da i tokom praznika provode na terenu po nekoliko sati dnevno, trenirajući ili igrajući mečeve, Jelena Janković i Ana Ivanović nalaze vremena i da čuvaju tradiciju hrišćanskog praznika i proslave Vaskrs kako to i dolikuje.


Uostalom, i same, u intervjuu za “Novosti”, poručuju da im je ovaj praznik veoma važan i da ih za njega vežu najlepše uspomene još iz detinjstva. Doduše, daleko je to od onog što bi njih dve želele, jer Beograd je daleko od Štutgarta i Majorke, a ni cela porodica neće moći da bude na okupu, ali, to je cena surovog profesionalizma koju moraju da plate.


* Na šta vas asociraju vaskršnji praznici?


Jelena: Normalno, asocira me na farbanje jaja, zatim na okupljanje sa porodicom. Najbitnije je da budem sa svojim najmilijima, jer mi to mnogo znači. U nekoliko poslednjih godina uvek sam u vreme ovih praznika bila na nekom turniru, odvojena od porodice, tako da je to ono što mi najviše nedostaje. Ali, svakako farbanje jaja je nešto nezamenljivo kada se pomene Vaskrs.


Ana: Ja stvarno mnogo volim Vaskrs. Podseća me na detinjstvo i farbanje jaja, i naravno kucanje jajima u nedelju jutro kada se svi okupimo. Pamtim i kako sam kao mala često u krugu porodice crtala temperama po jajima, to su mi baš drage uspomene.

 

NEDOSTAJE NAM BEOGRAD

* KADA ćemo vas ponovo videti u Beogradu?
Jelena: Samo što sam sletela u Beograd, pre nedelju dana, morala sam odmah da idem u Bratislavu. Nisam stigla ni da se raspakujem, pa sam u Slovačku nosila sve letnje stvari koje sam donela iz Amerike. Posle sam išla u Štutgart. Stalno sam tamo-vamo, nikako da provedem malo više vremena kod kuće u Srbiji. Poslednji put se to desilo pre tri i po meseca.
Ana: Beograd mi iskreno nedostaje, i nadam se da ću uskoro moći da nađem vremena da dođem. Ali, sada smo usred veoma važnog dela sezone, počinju turniri u Rimu i Madridu, pa Rolan Garos, tako da nema mnogo prostora za odmor.

 

* Koliko ste bili uspešni u kucanju, pamtite li neku pobedu?


Jelena: Pre nego što krenemo sa kucanjem, ja uvek pokušavam da uzmem neko manje ili tvrđe jaje iz korpe, i da pomalo i varam što se toga tiče. Čak se sećam da sam uzimala i neka drvena jaja, “podmetala” ih kao obična, i na taj način sam uspevala sve da ih pobedim i polupam. Ali, kada se sve to završi, drugima prepuštam da jedu. Ne volim da jedem jaja, a ako baš moram, onda jedem samo belance. Žumance uvek bacim, ne dopada mi se. Ali, kucanje jajima zaista volim.


Ana: Nikada nisam pobeđivala u tome, toga se dobro sećam. Uvek sam bivala poslednja. Brat Miloš je uvek bio bolji u odabiru koje jaje je tvrđe i koje će izdržati do samog kraja. Ne znam ni sama kako mu je to polazilo za rukom, ali često je bivao najuspešniji.


* Gde ćete ovog puta proslaviti vaskršnje praznike?


Jelena: Plan je bio da to bude Štutgart, zbog turnira koji sam tamo igrala. Ali, kako nisam ostala do nedelje, ta ideja je pala u vodu i morali smo da menjamo planove. Da li će to biti Beograd ili neki drugi grad, još ne znam, ali sigurno je da ću Vaskrs provesti sa mamom, a možda će nam se pridružiti i stariji brat. Ipak, nećemo moći da okupimo celu porodicu. Faliće mi mlađi brat, koji studira u Americi, na završnoj je godini finansija u Majamiju i naći će vremena da nas poseti tek u maju, zajedno sa tatom. Bićemo zato, ovog puta, u polovičnom sastavu.


Ana: Koliko god da volim da sam kod kuće u Srbiji tokom praznika, nažalost, ove godine neću biti u Beogradu. Već na Majorki, gde ću se oporavljati od obnovljene povrede stomačnog mišića, a posle bi trebalo da počnem i da treniram i da se pripremam za nastavak sezone na šljaci. Mama će mi se sigurno pridružiti, a možda i tata. Tako da ću, ipak, provesti Vaskrs u krugu porodice.


* Zbog stalnih putovanja, ovakvi događaji su prilika i da

provedete malo više vremena sa najbližima?


Jelena: Kao profesionalni sportista, non-stop sam na putovanjima i ne samo za Vaskrs, već i za druge praznike. Ali, svesna sam da je to cena mog posla. Ipak, jedva čekam da se okupimo. To mi tako mnogo znači i veoma bih volela da smo svi zajedno na neke lepe praznike, poput Vaskrsa. To nema cenu i nedostaje mi. Ali, šta je tu je.


Ana: Praznici mi mnogo znače, ne samo zbog cele te svetkovine i tradicije, već i zato što nemamo često priliku da baš svi budemo na okupu. Lepo je tokom praznika osetiti toplinu porodičnog doma, i to su momenti kada su vaši najdraži na okupu. To je prilika da se zajedno proveselimo.