Ivković: Pobedio timski duh

Stigao je Dušan Ivković, selektor košarkaše reprezentacije Srbije na pres konferenciju posle sjajnog izdanja i plasmana u polufinale SP u Turskoj, kao da se takve stvari svakodnevno dešavaju, opušteno, kao da je krenuo u ranu večernju šetnju. A naši najbolji košarkaši se nisu prošetali do četiri selekcije sveta, ako je tako izgledalo, onda je to samo zbog toga što i najteže stvari rade od šale. Odlika onih najvećih koji mogu da doguraju do samog vrha. Ali, ne ide se dalje od onog što je odrađeno. A nije mala stvar savladati svetski tim, koji već godinama diktira pod obručima.
I u takvim trenucima, Ivković nije mogao a da se ne seti.

- Pre skoro godinu dana odnosno 20. septembra 2009. sa istim rivalom, odigrali smo evropsko finale i – glatko izgubili. Kada smo započinjali operaciju Turska, kao i tokom dugih priprema, više puta sam ponavljao da na tako važnom takmičenju moramo biti, ne među spremnijima, već sa prefiksom “naj”. Takođe, do ovog duela me je zanimalo i koliko smo napredovali u odnosu na skup najboljih evropskih košarkaša. Čini mi se da smo napravili “izvestan” iskorak – mogao je Ivković da provuče i koji gram cinizma.
Kada se odigra takav četvrtfinalni meč, neposredno od poslednjeg sudijskog zvižduka teško je objasniti šta je to prevagnulo na stranu plavih u okršaju sa protivnikom, koji nije planirao mečeve za plasman.
- Mislim da je ovaj meč najbolji u dosadašnjem toku šampionata. Izuzetno težak susret, sa velikim ulogom na obe strane. Uostalom, četvrtfinala su uvek najteža, ali i najizazovnija. Zasluženo smo slavili i uglavnom kontrolisali utakmicu. Možda ne baš svih 40 minuta, ali...
Onda je trofejni stručnjak podsetio na kraću “žutu minutu”.

- Koliko se sećam, početkom druge četvrtine dozvolili smo seriju od 10:0, ali smo se na svu sreću brzo vratili u život. I ne samo to. Imali smo čak šestoricu igrača sa dvocifrenim poenterskim učinkom, odličan šut, veliku volju... Ova generacija je uložila veliki trud koji je rezultirao plasmanom u polufinale.
Dosledan sebi Dušan Ivković, izbegao je da bilo šta više doda od “vize” za samu završnicu najvećeg basket događaja.
- Imali smo cilj kada smo stigli u Tursku. Išli smo i ići ćemo korak po korak. Prvo je bilo važno da prođemo grupu u Kajseriju, a kada smo stigli u Istanbul, u tom trenutku je bilo jedino značajno da prođemo osminu finala. A sada, kada smo preskočili četvrtfinale, oprostite mi, ali prvo bih da odgledam Turska – Slovenija, sredim misli, pa ćemo kasnije razgovarati. Biće vremena – nije krio, a i zašto bi, odlično raspoloženje Ivković.
Ipak, nije želeo da apostrofira ni jednog igrača, čak ni junaka Miloša Teodosića, koji je jednu novu srpsku generaciju odveo u polufinale svetskog samita.
- Savladati Španiju nikada nije lako, bez obzira da li ili ne igra Pau Gasol, Kalderon... Ključ naše pobede leži u timskoj igri. Da nije bilo toga, sigurno se ne bi radovali. To je i model za preostale dve utakmice koje nas očekuju – Ivković se nije izjašnjavao da li će to biti veliko finale ili borba za bronzanu medalju.

NEMOJTE DA ME HVALITE
Iako je trenerska legenda, koja je čak osam godina rukovodila svetskom strukovnom asocijacijom, Ivković je poručio:
-Stalno mi se dešava da novinari, kao i moji igrači, ističu moj doprinos. Nemojte, molim vas to više da radite. Na prvom mestu, sve ono što smo do sada postigli pripada dvanaestorici sjajnih momaka, pred kojima je još mnogo godina, nadam se, visokokvalitetne košarke.
TRADICIJA
Upitan da prokomentariše napredak u igri plavih u poređenju sa prošlom godinom, naročito bolji napad, a i odličan šut (53 odsto) za tri poena, Ivković je rekao:
- Otvoren šut je uvek veliki šut, ali za takvu situaciju je potrebna “podrška” preostalih članova petroke. U Srbiji su tradicionalno “uspevali” sjajni šuteri, kao što su u prošlosti bili Kićanović, Dalipagić, Đorđević... Ali, nije samo to presudilo u korist Srbije, već i solidna odbrana i, svašta “ponešto”, da bi se dobila jedna tako velika reprezentacija kao što je Španija.