DA li se sećate kineskog tandema Điju - Liju koji je u sezoni 1987/88. branio boje Partizana? Iako se u to vreme pričalo da su dovedeni po „političkoj liniji“, iako se nisu dugo zadržali u Humskoj, brzo su postali ljubimci navijača crno-belih, ali i preteče današnjih „legionara“ koji su preplavili srpski fudbal poslednjih godina.
Bez ikakve dileme, najuspešniji stranac na ovim prostorima bio je i ostaće Rumun Miodrag Belodedić koji se sa Crvenom zvezdom popeo na krov Evrope, da bi zatim u poslednjoj deceniji 20. veka „Marakanom“ prodefilovali i pojedini anonimni Brazilci kao i nesrećni Rumun Sorin Vlajku koji je posle samo 13 utakmica morao da potraži novu sredinu.
Novi milenijum doneo je i nove odnose na fudbalskom tržištu, došlo je do potpunog otvaranja granica, pa su manje ili više zapažen trag na ovim prostorima ostavili Taribo Vest, Obiora Odita, Ifeani Emeghara, Blagoj Georgiev, nekada najbolji strelac Bundeslige Ailton...
Ove jeseni, međutim, potučeni su svi rekordi po masovnosti jer „legionari“ više nisu samo moda u Zvezdi i Partizanu, nego i manjim sredinama, pa tako možemo da konstatujemo da samo Rad, BSK, Smederevo i Hajduk od 16 superligaša nemaju u svojim redovima nijednog internacionalca (ovom prilikom tu nismo računali fudbalere iz bivših jugoslovenskih republika, već samo one „egzotične“, a Čukarički je na startu imao Sepuju), a rekorder je Vojvodina sa petoricom stranaca.
Okreni-obrni u prvih 12 prvenstvenih kola na domaćim terenima mogli smo da upoznamo 26 fudbalskih pečalbara iz 11 zemalja, sa četiri kontinenta (Evropa, Azija, Afrika i Južna Amerika). Najzastupljeniji su, već tradicionalno, Brazilci sa devetoricom predstavnika, Nigerijci imaju četiri, Gana tri, Kamerun i Uganda po dva, a Portugal, Senegal, Rumunija, Gruzija, Čad i Severna Koreja po jednog aduta.
- Srbija mora dovoditi samo strance koji prave razliku u odnosu na naše. Svaki drugačiji izbor sputava naše mlađe snage i to bi morala da bude naša politika kad je ovaj segment u pitanju. „Pravi“ je bio pre svih Brazilac Žuka u Partizanu, u nekom domenu i Portugalac Moreira pravi razliku na terenu, sviđa mi se i Aval Isah, dobri su i moji „Vojvođani“ Kizito i Ađuru - jasno i glasno kaže trener Vojvodine Branko Babić koji je tokom svojih dana u Japanu imao prilike da sagleda odnose koji vladaju na relaciji domaći - stranci.
Srpski fudbal je dobio na kvantitetu kada su stranci u pitanju, ali izgubio je na - kvalitetu. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati fudbaleri koji su ove jeseni ostavili upečatljiv utisak na terenu. Svih 12 utakmica, sa manjom ili većom minutažom, odradili su samo Savio u Zvezdi i Misdongard u Metalcu, sa sedam pogodaka najbolji strelac-stranac ponovo je Lamin Dijara (Partizan) iako nije ni blizu prošlogodišnjeg nivoa, a po mišljenju većine stručnjaka, najbolji utisak je ipak ostavio vezni fudbaler Crvene zvezde Aval Isah.
- Ne smemo da dovodimo strance reda radi, oni moraju da budu isključivo kvalitet koji pravi razliku. Bilo je raznih pokušaja, a po nekom mom viđenju pravi su bili Žuka, a sada su to Isah, pa i Kizito. Kad se postavi pitanje stranaca kod nas ne smemo praviti greške - smatra doskorašnji selektor mlade reprezentacije Srbije Slobodan Krčmarević.
Status standardnih prvotimaca izborili su još i Moreira (Partizan), Kizito, Ađuru i Pleč (Vojvodina), Abubakar (OFK Beograd), Sepuja (Mladi radnik) i Jao (Napredak), dok su ostalima uglavnom pripale epizodne uloge. Tako je Partizanov džin Vašington na terenu proveo tek 39 minuta, Korejac Jong Il-Ju (Napredak) 18, a internacionalac iz Gane Asamoa (Jagodina) sedam minuta.
- Za strance u Srbiji mora važiti isti kriterijum kao i za Srbina u inostranstvu. Znači, samo kvalitet koji će unaprediti igru, napraviti razliku. Bilo je raznih pokušaja, a Žuka i Kastiljo su pokazali da su bili pravi jer su otišli u najjače lige na svetu - zaključio je Zoran Milinković, trener subotičkog Spartaka.

BARKOS PRVI STRELAC KINE!?
VISOKI Argentinac Ernan Barkos je na „Marakani“ proglašen za „prevaru veka“. Međutim, čini se da medalja ima i drugu stranu.
Momak koji je došao u Zvezdu sa oreolom drugog strelca ekvadorskog šampionata, posle kraće i solidne epizode u domovini (Urakan) otisnuo se u Kinu gde je nedavno postao prvi golgeter šampionata sa 17 pogodaka (za Šenzen 14 na 14 mečeva)! Tek da se zna...

SALAS KAO RONALDINjO
EKVADORAC Frenklin Salas pompezno je doveden na „Marakanu“ sa nadimkom „mađioničar“. Međutim, zbog silnih povreda za Zvezdu nije odigrao nijedan pošten meč.
Vratio se u domovinu, u svoj LDU Kito, gde zbog problema sa kolenima uglavnom sedi na tribinama ili klupi. Ipak, njegovo umeće nije sporno. Pre nekoliko dana, u polufinalu Kopa Sudamerikana servirao je dve asistencije kao Ronaldinjo iz najboljih dana!

SUZUKI U SAD, MOLINA U KINI
GDE su danas fudbaleri koji su kao na traci defilovali „Marakanom“ proteklih godina? Ekvadorac Kastiljo više greje klupu nego što igra za Vulverhempton (Engleska), Bugarin Georgijev je u ruskom Tereku (27 mečeva/1 gol ove sezone), Dramani iz Gane u Kubanu (25/3), Kolumbijac Molina se posle Santosa (Brazil) otisnuo u Južnu Koreju (Seongnam), Brazilac Ailton pokušava da još nešto „užicka“ u Kini (Čongking), a Japanac Suzuki je standardan član američkog Portlanda (29/2).

BOJA, EMEGHARA, UGO, NIKOLOV...
BROJNI Partizanovi stranci iz prethodnih sezona, sa izuzetkom Žuke (La Korunja) i donekle Pjera Boje (Grenobl) potpuno su potonuli. Nigerijac Vest i Poljak Raza su se penzionisali, Odita je „epizodista“ u belgijskom Vesterlou (osam mečeva bez gola), Emeghara (Steaua) godinama muku muči sa povredama, Asprogenis je u Omoniji, a ni Ef-Bi-Aj ne bi mogao ući u trag Brazilcu Vitoru Ugu (po odlasku promenio četiri kluba) i Bugarinu Nikolovu (poslednja stanica bila sofijska Slavija).