DOSTOJANSTVEN je bio u oduzetoj pobedi u Pekingu, iskreno se radovao olimpijskom srebru, emocije nije krio ni po dolasku u Beograd. Milorad Čavić je i danas srećan čovek. Uživa u ostvarenju sna, traži motiv da otpliva još jednu savršenu trku na 100 metara delfin, da pobedi Omeginu štopericu, jer Majkla Felpsa je za ceo svet preleteo još na Igrama u kineskoj prestonici.
- I dalje sam euforičan! - priznaje Čavić. - Osvojio sam olimpijsko srebro! Jedino je frka kako dalje. Jer, kako je Oskar Vajld napisao: „Postoje dve tragedije: jedna je dobiti, a druga je ne dobiti“. I šta sad? Šta sad da radim? Moram da nađem novi cilj, da stvorim novi motiv.
Čavić je poslednjih dana septembra počeo da se priprema za novu sezonu. Ali, ne u Americi, već u Beogradu, na Tašmajdanu.
- Prve nedelje su najteže, kritične, sve dok se ne uđe u sistem rada. Ali, ne gledam tako daleko. Sada mi je prvi cilj da se što bolje spremim za EP u malim bazenima, koje se u decembru održava u Rijeci.
O Majklu Felpsu, osmostrukom olimpijskom šampionu, koga je jedini mogao da pobedi, ne želi ovih dana, kada se privikava na život u Srbiji, da razmišlja.
- Felps me uopšte ne opterećuje. Još je dalek jul iduće godine i SP u Rimu.
Na opasku da će uspeti da ga skine sa trona uzvraća:
- To se nikad ne zna. Možda će Felps početi još jače i kvalitetnije da trenira i 100 m leptir.
Milorad smatra da je u Pekingu otplivao savršenu trku:
- I dalje mislim da nisam mogao bolje. Pre OI sam rekao da ću dati „poslednju kap krvi“. I dao sam sve u toj trci. Imao sam dugačak ulazak u cilj, ali, jednostavno, nisam mogao bolje. Sve što sam mogao, uradio sam i zato je za mene to savršena trka.
Šta je savršeno?
- To u plivanju ne postoji! Ove godine ću morati da promenim neke stvari. Prvi put sam sam, sa mnom nije moj trener sa Berklija. Moraću sam sebe da treniram, da probam neke nove metode. Ko zna možda ću i da napredujem!
Čavić, koji uskoro dobija stan u Beogradu, zahvaljujući i akciji „Novosti“, ostvario je i drugi svoj veliki san - da živi u otadžbini. Suočiće se i sa našim uslovima za rad.
- To je veliki eksperiment za mene. Srbija je meni stvorila uslove za rad, ali je jedini problem što sam sam. Moraćemo da stvorimo neku grupu, da se „guramo“ u bazenu. Moraću i da smislim nešto novo kako bih bio još bolji. Ono što Milorada muči je velika popularnost. Želi da bude „šampion iz senke“, hoće da sačuva svoju intimu, da se na miru opušta, da ne bude pod „reflektorima javnosti“.
- Sada je sve drugačije. Nije da mi ne prija, ali... Gde god se pojavim svi me gledaju. Novinari, žuta štampa, jedva čekaju nešto da se dogodi. Izmišljaju se priče. To za mene nije normalno.
Uvek sam sebe smatrao normalnim mladićem. Voleo bih da normalno živim, a ne da razmišljam da li će neko da me uslika. Nikad nisam glumio veličinu ili mislio da sam iznad drugih ljudi - otvorio je dušu Čavić.
Priznaje sportski junak Srbije i da mu nije lako na ulici da se odbrani od običnih ljudi.
- Malo mi je i to teško. Na svakom koraku traže mi autograme, žele da se slikaju. Neki put ne mogu da izađem u susret, jer imam zadatke i obaveze.
Život u Srbiji lakše će podneti uz brata Danijela, koji igra košarku za Vojvodinu. Ovih dana posetila ih je i majka Ljiljana.
- Porodica mi mnogo znači. Bio sam tri godine na Berkliju, dok je moj brat bio na koledžu u San Francisku. Bili smo zajedno i ja sam mu bio podrška. Roditelji su u Kaliforniji. Majci samo možemo da kupimo kartu da nas poseti.
Milorad ne krije da je i te kako vezan za brata:
- Danijel je prvi put postao profesionalac. To je za njega nešto novo i znam da mu puno znači što sam ja tu. A i meni je i te kako bitno što je on tu, što mogu kad god hoću da ga posetim u Novom Sadu. Meni je prava familija moj brat. Ja sam tu za njega, on je tu za mene.

IZGRADIMO BAZENE
DA bi plivanje krenulo napred nije dovoljno stvoriti uslove Miloradu Čaviću. Toga je i te kako svestan i naš šampion: - Znam da ovde ima dosta talentovanih plivača, da moj sport može da krene napred. Ali, prvi i osnovni zadatak je izgraditi bazene, stvoriti osnovne uslove za rad. Tek kada se to ostvari, neophodno je angažovati strane stručnjake, postaviti temelje.

LjILjANA ČAVIĆ, MILORADOVA MAJKA
Hvala Srbiji!
PRVI susret sa majkom Milorada Čavića, Ljiljanom, otkriva zašto je naš šampion skroman, neopterećen svojom veličinom.
- Majk je oduvek voleo plivanje. Ceo život je posvetio tom sportu i veoma sam ponosna na njega. Želela bih da se zahvalim našem narodu, celoj Srbiji, na predivnom dočeku, na podršci u njegovim najtežim trenucima, kada je zbog majice s natpisom „Kosovo je Srbija“ suspendovan na EP u Ajndhovenu - uzbuđena je Ljiljana Čavić.
Miloradu se ostvario i san da živi u Srbiji?
- Drago mi je što se vratio ovde, što hoće da upozna naš narod, kulturu, običaje, više nego što smo uspeli suprug i ja. Čast nam je što je ovde u Beogradu. I vidim da mu je veoma prijatno.
Kakav je bio kao dete?
- Počeo je kao osmogodišnjak. I već posle tri meseca trener je rekao da je čudo od deteta. I rezultati su pokazali da je bio čudo od deteta.
Milorad je po povratku iz Kine rekao da ste vi plakali posle finala, a otac posle dočeka?
- Popila sam dve tablete za smirenje da bih gledala finalnu trku. Otac je bio presrećan kada smo gledali kakav mu je doček priređen ispred Skupštine. Lep je bio doživljaj. Žao nam je što nismo mogli da budemo sa našim narodom, da zajedno podelimo radost. Još jednom hvala našem narodu što je uz Milorada.

KAO GOLMAN DOVEO GLEDAOCE
STIGAO je Milorad Čavić i da postane golman kragujevačkog Ekonomca, prvaka Srbije i učesnika Lige šampiona u futsalu.
- Jesam plivač, ali volim da se oprobam i u drugim sportovima. Mali fudbal sam odabrao i na predlog generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića, mog glavnog sponzora. Njima je potrebna podrška u Ligi šampiona, da shvate da je Srbija uz njih. Dok se nisam pojavio, kažu, da je bilo 200 gledalaca, a kada sam došao više od 1.000. I to nikako ne radim zbog neke svoje afirmacije.

BIOSKOP
- NAJVIŠE volim da se opustim uz dobar film, u bioskopu. A predahnem dva puta nedeljno, sredom i subotom uveče, kada ne treniram. Samo, ne mogu svuda da se opustim, da uživam dok me drugi ljudi gledaju. Zato mi je pomalo neugodno.

LIČNA KARTA
IME I PREZIME: Milorad Čavić
ROĐEN: 31. 5. 1984.
MESTO: Anhajm, Kalifornija, SAD
OBRAZOVANjE: Diplomirao političku ekonomiju na Berkliju
KLUB: Partizan, Beograd

OLIMPIJSKE IGRE:
Sidnej 2000. - bez plasmana
Atina 2004. - 16. na 100 m delfin
Peking 2008. - srebro na 100 m delfin (50,59 evropski rekord).

SVETSKA PRVENSTVA:
Barselona 2003. - osmi na 100 m kraul
Montreal 2005. - 10. na 50 i 100 m delfin
Melburn 2007. - šesti na 50 i 100 m delfin

EVROPSKA PRVENSTVA (50 m):
Ajndhoven 2008. - zlato na 50 m delfin (23,11 evropski rekord)

EVROPSKA PRVENSTVA (25 m):
Dablin 2003. - zlato na 100 m delfin (50,02 svetski, a danas evropski rekord), srebro na 50 m kraul
Helsinki 2006. - zlato na 100 m delfin, srebro na 50 m kraul
Debrecin 2007. - zlato na 50 i 100 m delfin