ČABA Hanđa, iz sela Orom kraj Subotice, pre deset godina bio je jedan od najtalentovanijih fudbalera Spartaka, standardni reprezentativac SCG, a kada je trebalo da počne da ubira plodove rada na fudbalskom terenu, teško je nastradao na turniru u Kaljariju (Italija).
Vrata u sobi su mu se zaključala, pokušao je da izađe preko prozora, ali je konstrukcija ispod njega popustila i pao je sa visine od osam metara. Od tog momenta je usledila borba za život. Bio je u komi dve nedelje, posle nekoliko godina lečenja stao je na noge, pokušavao da se vrati svojoj najvećoj ljubavi, fudbalu, ali...
Danas, Ćaba ima samo radnu knjižicu koju je dobio prilikom potpisivanja profesinalnog ugovora sa Spartakom i ništa više. Posledice koje je zadobio prilikom pada se danas manifestuju usporenim govorom, a Hanđa se nerado seća tragičnog momenta.
- Zatvorio se moj svet. Ono što sam najviše voleo, da igram fudbal, za mene je sada prošlost. Mnoge besane noći sam proveo kako bih shvatio šta se samnom dogodilo. Najviše me boli što su me mnogi drugovi sa kojima sam igrao fudbal zaboravili - kaže Hanđa i dodaje. - Mnogo sam ogorčen na bivši klub Spartak, za koji sam igrao i živeo. Nije bilo srećnijeg dečaka u vreme kada sam iz Palića došao u Spartak, a pogotovo kada sam obukao dres reprezentacije.
U vreme kada se povredio bio je profesionalni fudbaler u Spartaku. Međutim, Subotičani nisu uplaćivali doprinose, pa mladi fudbaler nije mogao da ostvari prava oko lečenja, bolovanja, osiguranja.
- Morao sam sve preglede i rehabilitaciju da plaćam iz svog džepa. Moj otac je prodao zemlju samo kako bi mi pomogao da se lečim u vrhunskim ustanovama, sve u cilju da se jednog dana vratim na fudbalski teren. Međutim, povrede su bile jače od moje volje i želje.
Usledila je tužba protiv Spartaka...
- Pre nedelju dana dobio sam konačnu presudu, tužba je pravosnažna, ali ne znam da li će i kada sredstva biti uplaćena, kao i moja plata za sve vreme od kada sam nastradao.
Hanđa ne krije veliku zahvalnost profesoru Zoranu Ivanoviću, kondicionom treneru Spartaka.
- On je mnogo proveo sa mnom u radu, skoro dve godine, kako bih se što pre oporavio i ja mu se za taj njegov trud zahvaljujem. Sve je radio bez novčane nadoknade. Putovao svakodnevno u moje selo Orom, bodrio me da izdržim, govorio mi je da ću kada budem stao na noge sigurno ponovo zaigrati.
Završio sam srednju ekonomsku školu uz veliku pomoć profesora, nakon rehabilitacije sam pokušavao da igram, ali nije išlo. Imam česte vrtoglavice i nesvestice, a pokreti su mi nesinhronizovani. Na lekarskoj komisiji su mi ustanovili da sam nesposoban za rad i da treba da idem u penziju. Kada sam to čuo, mrak mi je pao na oči. Mesecima nisam mogao da spavam, niti da išta mislim. Zar u penziju sa 22 godine... - pita se Čaba Hanđa.

REPREZENTATIVCI NISU ZABORAVILI
TOKOM priprema na Paliću za susret sa Španijom reprezentativci SCG su na predlog Ognjena Koromana sakupili novac kako bi pomogli u lečenju Hanđi.
- Plakao sam kada sam se vraćao sa njima u autobusu iz Sente. Hvala im što me nisu zaboravili. Kapiten Savo Milošević me pozvao u sobu u hotelu gde su bili smešteni. Nakon razgovora dao mi je 2.000 evra. Rekao mi je da su novac prikupili igrači među sobom - priča Hanđa.