ДА је летос послушао маму, Црвена звезда не би имала у плеј-офу АБА лиге играча који мења ток утакмице сваки пут кад крочи на паркет. Играча са дејством електрошок терапије на тим, успешно тестиране у полуфиналу са Партизаном и финалу против Будућности.


"Филипе, шта ти треба да поново пролазиш кроз све то", одговарала је Весна Човић свог сина од дреса клуба на чијем је челу његов отац Небојша.


- Истина. Није ми то само она рекла, већ сви у породици, као и најближи пријатељи, које такође сматрам породицом - прича плејмејкер црвено-белих Филип Човић у ускршњем интервјуу за "Новости". - Због свега што се дешавало у мом првом мандату у Звезди, мислили су да то може да се понови због презимена које носим и чињенице да је мој отац председник клуба. Претходних година, кад год се повела та прича, говорио сам да нема ништа од тога. Летос, након што сам одиграо завршницу сезоне у Звезди, имао сам жељу да наставим. Нико није могао да ме одговори. Имао сам свој циљ, који се поклапао са тимским циљем повратка у Евролигу. Просто, био сам сигуран у себе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТОМИЋ О ОСВАЈАЊУ НАЈВАЖНИЈЕГ ТРОФЕЈА: Памтићу до краја живота


ОТАЦ НАЈВЕЋИ КРИТИЧАР КОМЕ треба критичар кад му је отац Небојша Човић.
- Увек је био мој највећи критичар, посебно кад сам био млађи. Он је директан човек, који ти каже све у лице. Наравно, давао ми је и савете, помагао. Сада много мање причамо директно о кошарци, више разговарамо о томе какво је расположење у тиму, да ли је тренинг добро прошао...

"Притисак, негативне коментаре и увреде више нисам могао да издржим. Не желим да на било који начин будем предмет за омаловажавање моје породице." Ово је фрагмент Филипове изјаве када је 2012. напустио Звезду под рафалном паљбом критика да му је отац поклонио статус првотимца црвено-белих. Седам година касније, када је одиграо једну од кључних улога у повратку на јадрански трон и евролигашку позорницу, коментари навијача могу се парафразирати речима: "Повлачим све што сам говорио о Филипу, обавезно га задржати у тиму и наредне сезоне."


- Ово сада ми прија, посебно када то упоредим са оним што се некад дешавало. Значи ми много, првенствено због тима, јер знам колико смо радили да дођемо до циља. Да, трпео сам велики притисак док сам први пут играо у Звезди. Направио сам тада можда и неке исхитрене потезе, али кад сте млади не размишљате баш најтрезвеније. Не бих се враћао на тај период. И дан-данас, ако неко ко не прати кошарку и не зна како играм чује да сам Небојшин син, рећи ће да сам ту због оца. Увек ће тога бити, без обзира на то како играм.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МЕСТО НАМ ЈЕ У ЕВРОЛИГИ: Играчи Звезде пресрећни после убедљиве победе против Будућности


Повреда Џоа Регланда свела је тим на једног плејмејкера и Филипа суочила са притиском да од тог тренутка много тога зависи од њега.


- Размишљате само о томе да помогнете тиму, да се држите свега о чему смо причали пред плеј-оф. Да сам мислио о другим стварима, не бих био довољно стабилан на терену. У глави ми је било да много тога зависи од моје игре, јер осим Џоа и мене, до тада нико није играо на позицији плејмејкера. Само повремено Ненадић и Давидовац, који шета од "јединице" до "четворке". Наравно, Давидовац, Риверс и Берон су много помогли у неким тренуцима да премостимо тај хендикеп. Били смо тим, на другачији начин не бисмо освојили титулу у ситуацији када недостају двојица играча из најбоље петорке лиге.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТОМИЋЕВА ТИМСКА МАГИЈА: Звезда на терену показала да заслужује титулу и Евролигу


Дојучерашњи плејмејкер Будућности Норис Кол упознао је Филипа, који је против њега играо као да не зна ко је двоструки НБА шампион са Мајамијем.


- Наравно да знам ко је Норис Кол, зна свако ко прати кошарку. Чак сам и гледао те утакмице Мајамија. Али на терену смо сви равноправни, не мислим треба да будемо очарани тиме што нам долази Кол или Леброн Џејмс, па да кажемо: данас је боље да седимо код куће него да играмо. Одличан је играч, али био бих агресиван и да је мој отац изашао на терен.


Оно што је доживео током треће утакмице финала у Подгорици, његов отац сликовито описује као пролазак кроз "топлог зеца", односно кроз шпалир док по вама пљуште ударци.


- Донекле сам се навикао на те ружне ствари, вређања трају годинама уназад. Покушавају да нас на тај начин поремете. Понекад и не допиру до мене, нити их чујем. Да се обазирем, не бих могао да играм као што сам играо у полуфиналу и финалу. Оно што се дешавало у Подгорици никад нисам доживео. Да неко улази на терен и пљује те са пола метра, да ти се уноси у лице а да обезбеђење не реагује, да се осећаш потпуно незаштићено. Није страно да на терен падају свакакви предмети, што је ружно и не оправдавам такве ствари. Али, незамисливо је да те десет пута у лице пљују људи који седе поред клупе сваки пут кад излазиш из игре и "овераваш" са саиграчима. Свашта смо овде доживели бавећи се спортом, али тако нешто никад. Не поновило се.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДРАКОНСКА КАЗНА: АБА лига санкционисала Звезду због петог меча финалне серије против Будућности


Да не окрећемо главу ни од инцидената пре одлучујуће утакмице финала у Београду.


- Апсолутно, ти навијачи нису смели да буду на терену. То је била реакција на оно што се десило у Подгорици, нисте могли ништа друго ни да очекујете. Почело је кад смо изашли на терен "Мораче", можда се на снимку не види да се десет људи залетело ка нама. Снимак не може да дочара како је то изгледало. Четири дана нисмо нигде излазили, возили смо се сат времена од аеродрома до хотела, ишли по неким њивама. Били смо у чуду. Куда идемо, где нас воде?


Преко њива, кроз "топлог зеца", Филип је стигао до највеће титуле у каријери. Као бољи играч него што је био на почетку друге авантуре у Црвеној звезди.


- Напредовао сам, сада сам сигурнији, стабилнији, што долази и са годинама, искуством, јаким утакмицама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Риверсова порука Бертомеуу: Србија увек треба да има тим у Евролиги


Довољно добар за Евролигу?


- Било би безвезе да кажем да не мислим да сам спреман да се опробам на највишем нивоу европске кошарке. Видећемо, имам уговор до краја ове сезоне. Дај боже да се то и оствари.


Хипотетичко питање: да ли мисли да би можда имао и бољу каријеру да није био заточеник свог презимена?


- То никад нећемо знати. Вероватно би била боља, али се не жалим. Задовољан сам каријером. То је питање "шта би било кад би било". Сигурно би мени као играчу било лакше да се не презивам Човић.


УСКРС СА ПОРОДИЦОМ

СЛОБОДНУ ускршњу недељу Филип ће провести са супругом Сањом и синовима Матејом и Луком.

- Моја велика подршка, без њих ништа не би било као што јесте. Желим срећан Ускрс свима који га славе. Искрено, нисам имао времена ни да размишљам о празнику, јер смо одмах наставили да тренирамо и спремамо се за домаћу лигу. Покушаћу да на Ускрс не размишљам о кошарци, да мало одморим главу. Супруга и деца су задужени за фарбање јаја.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЗВЕЗДА ОДРЕДИЛА САСТАВ ЗА СУПЕРЛИГУ: Без Регланда, Перпероглуа и Цирбеса


ВИШЕ ЛИЧИМ НА ФУДБАЛЕРА

КОШАРКА је Филипова прва и највећа спортска љубав, али није једина.

- Добро сам играо фудбал, и сада понекад играм са другарима. Иначе, због висине више личим на фудбалера него на кошаркаша. Наравно, одувек сам највише волео кошарку и никад нисам ни помислио да пробам да се бавим другим спортом.