САМО фудбалери и навијачи Србије знају како им је било после шамарчине у петак увече у Украјини. И само фудбалери Литваније знају како је то када се бес искали баш у њиховој мрежи. Отрежњени после нокаута у Љвову Младен Крстајић и његов тим су бистре главе ушли у дуел са ривалом којег су већ два пута у септембру и новембру прошле године узели меру (1:0, 4:1).


Вечерас, на сабласно празном стадиону “Рајко Митић”, у 3. колу квалификација за Првенство Европе 2020. крупних и заслужених 4:1 (3:0) за Србију која се придигла са патоса и изгледа да је и даље жива. Била је ово практично реприза резултата од пре седам месеци.

МИТРОВИЋ СУСТИЖЕ БОБЕКА АЛЕКСАНДАР Митровић и даље перфектно ради свој посао у дресу Србије са бројем девет. Вечерас је Литванцима дао два лака комада и свој голгетерски скору репрезентацији поправио на 25 погодака. Овим учинком он се још више проближио рекордеру, легендарном Стјепану Бобеку који је постигао 38 голова за Југославију, док су Милан Галић, Благоје Марјановић и Саво Милошевић постигли по 37. Митровић се вечерас изједначио на вечној листи стрелаца са Златком Вујовићем.


Шокирао је селектор Крстајић у Украјини све, осим себе, стартном поставом у којој су у формацији 3-5-2 били усамљени у шпицу Јовић и Пријовић. Вечерас, са формацијом 4-4-2 у којој је уз Јовића од старта на терену био и Александар Митровић (неоправдано изостављен у Украјини), ствари су личиле некако на успешан марш из квалификација за Мундијал и на партије из Лиге нација. Игра “орлова”, који су, ето, бар против Литваније могли да рашире крила, имала је и почетак и средину и крај.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КРАЈ: Србија - Литванија 4:1

Од старта меча је Србија имала јасну намеру да притисне ривала, да Митровић и Јовић буду константна претња голу гостију и труд се практично исплатио у 20, па 34. минуту погоцима Митровића, а само 60 секунди после њега у стрелце се уписао и Лука Јовић.

Навијачи једноставно желе да виде на терену ново појачање Реал Мадрида, првог Србина после толико година који ће заиграти у белом дерсу највећег клуба на свету, а младић из Бјељине је део репертоара, нажалост загубљеног у Украјини, показао у Београду.


Дакле, пред празним трибинама, због казне УЕФА која у новембру прошле године у дуелу са Црном Гором није разумела,или није хтела да разуме, шта значи транспарент и скандирање”Косово је срце Србије”, видело се да Коларову и друштву прија тишина. Сплет околности спасао је њега и саиграче тежих последица и прозивки навијача који су сигурно били спремни да довикну шта мисле о “петарди” из Украјине. Међутим, на терену и по тропској београдској новћи све је било скоро беспрекорно.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Радоја: На терену нисам провео ни секунд


Опет је радио пакерско-голгетерски тандем Тадић-Митровић, одбрана је практично била без посла, а у првом полувремену на руку “орловима” ишле су су и две поклон лопте Литванаца (по једна у ноге Митровића и Јовића). Канонада у мрежи гостију могла је да буде и жешћа да су Тадић у 13. и Коларов (погодио пречку) у 27. минуту били присебнији и са мало више среће. Пречку је у 80.минуту после асистенције Коларова погодио и Митровић.


Спуштен гас у другом полувремену осветио се пеналом за Литванију пошто је на необичном месту, у свом шеснаестерцу, Митровића лопта погодила у руку, па је швајцарски судија свирао оправдано пенал за почасни гол гостију. Тачку на идеалну прилику да се бар мало поправи очајна гол разлика после бруке у Украјину, ставио је Адем Љајић у надокнади времена за коначних 4:1.