ТУ је почео, у нашем дворишту прву лопту је шутирао о зид и навежбао све то што сада показује и на шта смо поносни, љуби га мајка. Тим речима, упирући прстом у лепо уређен део сеоског дворишта, Зузана, мајка Милана Павкова, радница на пољопривредном газдинству, дочекала је репортере "Новости" у кући на средини Дунавске улице у Бегечу.

- Мушкатле су редовно "страдале", а руже нисмо садили да се лопта не пробуши. Ту је био и "живи зид" од дасака, црепови су падали... Од малих ногу је причао да ће бити фудбалер. Разредна из основне школе Татјана Лаћарац редовно зове да чује како је играо. Иначе, школу је "веома" волео, а супруг Никола и ја нисмо попуштали, па је завршио што се морало, средњу техничку у Новом Саду - додаје поносна мајка.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ФУДБАЛЕРИ ЗВЕЗДЕ ВЕЛИЧАЈУ ЈУНАКА ПОБЕДЕ НАД ЛИВЕРПУЛОМ: Певали смо Павкову током меча!

Миланови родитељи су утакмицу гледали код рођака у Бачкој Паланци, а две године млађа сестра Милица је била на стадиону.

- Нисмо веровали када је постигао први гол. Гледали смо једно у друго и када се поновило, сви смо на ноге поскочили. Не знам да ли се ико више од мене радује. То је посебно узбуђење, неописива радост која речима не може да се опише. Пожелела бих сваком да то доживи...

ТРИЛИНГ АСОВА ПАВКОВА је 2013. за ЧСК ангажовао Драган Ивановић, тадашњи тренер екипе у Челареву, и ставио га у "шпиц" између крилних нападача, Алексе Вуксановића и Срђана Плавшића.
- Доминирао је у Српској лиги природним даром за голове. Он је рођени голгетер, стално жељан шеснаестерца. Формирао се у ЧСК, био најбољи стрелац лиге, освојио првенство... Ми смо му помогли само да "не падне у раду" и да се добро развија - каже Ивановић.

Мајка Зузана, показаујући албуме са фотографијама и исечцима из новина које скупља Милица, не крије да је најтеже било када су оспоравали Миланов таленат и када је 9. фебруара, на његов 24. рођендан, отишао на позајмицу у Ниш, а сада срећи нема краја.

- Чекам Милана и Милицу из Београда, таман када се муж врати са њиве, у сумрак. Спремам торту, воћну, по његовој жељи. Чули смо се телефоном, жури на тренинг, па када дође кући, све ћемо о утисцима натенане. Доћи ће и кумови, Јанко и Јелица, родбина која га прати и бодри. Бегеч је мало село, влада слога и сви смо као родбина.

Речи мајке Зузане потврдили су мештани. Славило се у уторак увече у Бегечу, веселиле су се комшије, другари, пријатељи фамилије...

- Цело село је пратило утакмицу, веселили смо се Милановим головима - каже Петар Бороњац, другар из детињства.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Павков после историјске победе: Првог гола сам био свестан, други нисам стигао ни да прославим, било је невероватно!

- Заједно смо играли као деца, ту на терену Бачке. Тренирао је два пута дневно, иако није био регистрован за наш клуб. Много воли фудбал. Упорност и рад, то га је лансирало у орбиту. Војводинаш сам, а навијао сам за њега и Звезду. Чули смо се пре пола сата, још је под утисцима. Честитао сам му, од срца и пожелео будуће успехе и блиставу каријеру. Сви смо поносни. Вратило му се све уложено. Много сам срећан због тога.


Фото: Приватна архива
Никола Живанов, секретар клуба Бачка, иначе председник Месне заједнице, каже да је веће друштво гледало пренос у кафани "на пумпи".

- Славили смо Миланов успех. Све нас је разгалио. Стао је у ред са Вујадином Бошковим, Радомиром Крстићем, Лазаром Васићем... легендама Бегеча и Војводине. Сада имамо и Милана Павкова. На "Фејсу" је стигло 1.500 порука, мене су звали из Сарајева из Црне Горе, само честитају, радују се - прича Живанов.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЗВЕЗДИНО ЧУДО У БЕОГРАДУ: Павков "изрешетао" мрежу вицешампиона Европе


Фото: Д. Дозет
Петар Мутибарић Пеџа, бивши играч сада навијач Бачке, као и Борислав Сандић, Јован Дугајлић, Радишко Леђанац, у хладу кестена поред клупске куће, наздрављају домаћом грожђевачом и пребирају по Милановој каријери.

- Жао нам је што није био регистрован у Бачкој. Његов отац Никола је био играч Бачке, а деда, тракториста у задрузи, почивши Васа Бугер, што је породични "шпицнаме" Павкових, старе бегечке фамилије, био је велики звездаш. Сада, да је жив, много би се радовао, мило би му било. Нико га не би "смаго" - сматра Пеџа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Клоп: Било је баш бучно, Павков није изненађење

Житеље Бегеча, иначе, карактерише да "иду узводно", да "керу секу реп помало, да не боли" и да "растежу клупу када нема места".

- Ми смо људи, Бегечани - потврђује Леђанац. - Поносни смо на Милана. Сви. Показао је своју вредност. Имао је дуг пут, још од када је као дечак отишао у РФК Нови Сад, на "Детелинару". Отац Никола га је возио на тренинге неколико година. Прешао је у Бачки Петровац, у Војвођанску лигу, био најбољи стрелац, па отишао у Челраево, где је такође био најпрецизнији и изборио пласман из Српске у Прву лигу. Менаџер Љуба Воркапић га је одвео у Војводину, па затим у Раднички у Ниш... па у Звезду. Остало се све зна.

НИКОЛА КОВАЧЕВИЋ ПРВИ ТРЕНЕР

- ЈА сам Милана 2004. одвео на "Детелинару", где сам био тренер у омладинском погону - каже Никола Ковачевић, некадашњи учитељ фудбала и арбитар уз Милорада Мажића, сада делегат Сремске лиге. - Миланов отац Никола и ја смо пријатељи. Гледао сам изузетно талентованог дечака и одвео га међу "Канаринце", где је почео као петлић у игри "7+1" и као предводник генерације освојио турнир у Румунији. Тада је био везњак, носио екипу... а види га сад. Центарфор, даје голове као од шале. Много ми је драго.


Фото: Приватна архива
ТЕХНИЧАР, СА СМИСЛОМ ЗА ИГРУ

ОМЛАДИНСКУ школу "Канаринаца", Милан Павков је похађао пет година, под надзором учитеља Ђорђа Пинтаћа, који га је најдуже тренирао.
- Упамтио сам га, веома добро. Био је у мојој првој генерацији пионира - прича Пинтаћ. - Интелигентан техничар са смислом за игру, али без обавеза. Мучио сам се њим у дефанзиви, али сада када га видим... Шта рећи, поносан сам, пуно ми је срце, јер, он је "моје дете".

Фото: Д. Дозет