LjUDSKI um je superioran u odnosu na kompjutere zbog mogućnosti strategijskog razmišljanja, pa će šah preživeti ovaj njegov jak zagrljaj.

Bez originalnih ideja borbe za tablom postaju neinteresantne za Kaisine vernike. Srbija nema tradiciju negovanja i permanentnog obrazovanja trenerskog kadra, što je rezultiralo ozbiljnom rezultatskom krizom.

U trenutku kada se svode sveži utisci o trijumfu novog svetskog šampiona Magnusa Karlsena, nad dosadašnjim Višvanatanom Anandom u njegovom rodnom Čenaju, naš sagovornik je poznati ukrajinski velemajstor, vrlo ugledni trener mnogih poznatih velemajstora i predsednik Trenerske komisije FIDE, Adrijan Mihaljčišin.

Bili ste kapiten i trener zemunskog Univerzala, trenirali ste Alisu Marić... Kakva je vaša ocena stanja u našem šahu?

- Srpski šah je u ozbiljnoj krizi od početka ovog veka. Diše da se ne uguši. Nije to samo rezultatska kriza. Imate talentovane mlade igrače, od kojih najviše obećava Inđić. Talenat ne može da kompenzuje manjak šahovskog obrazovanja, jer za uspeh je potrebno 95 procenata rada i samo pet procenata talenta, kako je rekao mudri Botvinik - priča Mihaljčišin.

Zbog čega je srpski šah u ovakvom stanju?

- Krucijalni uzrok je nedostatak kvalitetnog trenerskog kadra. Najčešće su kod vas treneri nedovoljno uspešni velemajstori, koji se u borbi za egzistenciju bave nekvalitetnom edukacijom dece koja vole šahovsku igru. Da ta njihova aktivnost nije na zadovoljavajućem nivou, pokazuju rezultati njihovih učenika.

Šta bi trebalo uraditi?

RAPORT, GORI, GUNjINA, ŠUT... VIDITE li među sadašnjim omladincima njhove naslednike?
- Kod omladinaca najraskošniji talenti su Mađar Raport i Giri. Posebno uspešnu karijeru očekujem od Raporta, ali ako njegov konfliktni otac prestane da mu bude menadžer. Bilo bi dobro da mu neki ugledni sponzor obezbedi stabilnog i uglednog menadžera. Giri ima vrlo kvalitetnu podršku u Holandiji i on ide uzlaznom linijom razvoja. Kod devojaka mislim da su najperspektivnije Gunjina i Holanđanka Liza Šut.

- Vreme je sada da se kod vas povuče hrabar potez i preseče sa ovakvom praksom bez cilja. Šahovska istorija je pokazala da su Srbi talentovan narod za „veliku igru“. Trebalo bi ih samo na vreme otkriti i kvalitetno edukovati. I naša komisija pri FIDE, na čijem sam čelu, spremna je da pomogne. Naša komisija ima vrlo jake trenere-instruktore za treniranje trenera širom sveta. U Južnoj Americi smo do sada imali više od 100 seminara. Čak u jednom razrušenom Iraku smo organizovali, za proteklih nekoliko godina, 50 seminara! U Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj,... organizovali smo na desetine seminara. U Srbiji niko do sada nije pokazao inicijativu. A naši seminari za trenere su besplatni. Naša komisija već radi na tome da i u šahu uvedemo licenciranje šahovskih trenera u svim članicama FIDE. Možda bi to trebalo i kod vas uvesti što pre, kako bi se uklonili oni koji to u suštini nisu.

Vrhunski šah je sve manje interesantan, zato što dueli asova sve više liče na obračun dva kompjutera. Očevidno je da je u pitanju pitonski napad mašine na najkvalitetniju igru koju je izmislio čovek?

- Šahovskih druženja je sve manje, klubova takođe i sve su prazniji, pa bez omladinaca i pravih rivalskih mečeva, liče na kafane. A u ovom surovom vremenu koje živimo, socijalizacija nam je tako neophodna. Ta dezintegracija društva na svim nivoima sprovodi se, počevši od porodice do prijatelja, zahvaljujući mašini. Njegova žrtva je već postao divan dopisni šah. Sledeća njegova žrtva je vrhunski šah. Mečevi svetskog šahovskog krema liče na okršaje dva moćna kompjutera. Legendarni šahovski pedagog Dvorecki već poodavno je ukazivao da je današnji vrhunski šah slabiji od onog od pre 20-30 godina, zato što partije šahovskih asova nemaju ideje, nemaju kreativnost, taljevsku dramatiku, jednostavno šahovsku poeziju...

KARLSEN I ANANDKAKAV je vaš komentar meča za titulu šampiona sveta između Ananda i Karlsena?
- Karlsen je ubedljivo opravdao ulogu favorita. Pored mnogo energije, mladi Norvežanin poseduje i svojevrsnu „tehničku“ inventivnost u završnicama što mu pomaže da i naizgled remi pozicije, često, dobije. Moj utisak je da je Anand istrošio svoju energiju u čestim nastupima i zato mu sada nedostaje. Psihički je bio nestabilan, a pravi razlog ne znam.

Igra li neko „nekompjuterski“ šah, uslovno rečeno i ko je prvi lirski sopran vrhunskog šaha?

- Usuđujem se da kažem da takav šah danas igraju samo Aronjan, Kramnik, Karlsen i ređe Ivančuk i Anand. Jermenski velikan je najinventivniji liričar, po meni, danas, ali se vidi da mu smeta prevelika opreznost koju nameću kompjuterske analize. A bez taljevske hrabrosti, da ne kažem drskosti, nema lepote ni dramatike u partiji. Ivančukove partije će se pamtiti po visokom „C“, ali godine čine svoje.

Ima li šah šansu da preživi zagrljaj kompjutera?

- Ima, ali ne ovakav kakav je. Žestoki okršaji na nedavnim evropskim prvenstvima u Beogradu i Poljskoj, pokazali su da će ženski šah odoleti mašini. U istoj, ako ne i boljoj situaciji je i omladinski, pogotovu u školama, gde bi kompjuter trebalo koristiti kao pomoćno sredstvo za obuku. Sve veća popularnost Fišerovog šaha ukazuje da je on glavni adut čoveka da sačuva „veliku igru“ za sebe. Moj optimizam da veštačka inteligencija neće dobiti meč protiv ljudskog uma, baziran i na saznanju da samo čovek ima cerebralne i psihičke mogućnosti da pronikne u tajne strategije. To se dokazalo i kada je na turniru u Dortmundu igrao moćni program „Fric“. Igrači su osetili da moćna mašina teško „pliva“ u zatvorenim pozicijama. Pokazalo se da ne može da nađe pravac prodora u tvrđavu igrača, pa je ponavljao poteze. Dakle, fama je da kompjuteri sve znaju i da ne greše. Oni su neprikosnoveni samo u taktičkim pozicijama gde je čista matematika. Ali, kada bi trebalo pronaći ključnu ideju dalje igre u nešematizovanim pozicijama, onda je on jednak ili čak slabiji od jakog i maštovitog igrača - zakljuluje Mihaljčišin.

KRAMNIK SE VRAĆA IZVORNOM STILU
SLUČAJ „Velikog Vladimira“ kako Mihaljčišin zove Kramnika, ne zbog njegove gorostasnosti, već zato što je „najveći talenat u istoriji šaha“, veoma lepo ilustruje posledice štetnog delovanja kompjutera na njegovu igru.

- Ovaj fantastični igrač je paradigma destrukcije sopstvenog stila igre, zbog prevelikog i nekritičkog oslanjanja na mašinu. On je od meča sa Kasparovom 1999. prvi krenuo sa masovnim i dubokim analizama, uz korišćenje četiri moćna kompjutera i nekoliko sekundanata. Rezultat ovog „in vivo“ eksperimenta je bio da je ovaj fantastični igrač promenio sopstveni stil igre i izgubio maštu i kreativnost kojima ga je Bog obilato darivao - kaže Mihaljčišin. - U nedavnom razgovoru mi je rekao da je svestan sopstvene krivice za sve što ga je snašlo i da je to bila njegova velika greška. Posle ove avanture Vladimir je ubeđen da bez ljudskog uma nema strategijskog koncepta igre u kritičnoj poziciji, niti kombinacija. Od prošle godine je počeo da se vraća svom izvornom stilu igre, ali je to đavolski teško, kao kada čovek hoće da se odrekne pušenja.