TOKOM osnovne škole, dok je Milko Bjelica igrao basket sa drugovima u kraju, zadatak osam godina mlađe sestre Ane bilo je dodavanje lopte. Danas poznata odbojkašica Srbije može da se pohvali da ima više trofeja nego stariji brat. Ipak, sve titule se u porodici broje kao zajedničke. Bjelice su u 2017. dopunile vitrinu Aninom evropskom zlatnom medaljom u nacionalnom dresu i triplom-krunom, koju je Milko osvojio sa košarkašima Crvene zvezde. Najstarija sestra Milka je završila košarkašku karijeru, a dva mlađa člana trenutno brane omiljene crveno-bele boje...

- Osećaj koji sam doživela kada sam izašla na čuveni "balkon", ne može da se zameni ni sa čim - lako je Ana izabrala trenutak godine. - To je nešto što sanja svaki sportista, pa tako i ja, kao i moji brat i sestra. Bili su ponosni na mene.

Ana je napravila uspeh sa reprezentacijom, Milko je imao blistavu klupsku sezonu.

- Posle mnogo sezona u Zvezdi, osvojio sam prvu titulu - zadovoljan je Milko. - Pamtiću 2017. zbog tri trofeja, ali i zbog svih dobrih partija ekipe i u ovoj i prethodnoj sezoni.

Zanimljiva situacija u porodici je to što starije dete igra za Crnu Goru, mlađe za Srbiju.

- Moja karijera nije bila na vrhuncu kada sam dobio prvi i jedini poziv da igram za neki nacionalni tim - objašnjava košarkaš. - Nisam bio aktuelan, bio sam u senci i dres Srbije je bio daleko. Kao profesionalac sam želeo da imam nastupe i za reprezentaciju i ova moja odluka je bila stvar isključivo sportske ambicije. Nemamo nikakve barijere, jer se Ana bavi sportom u kome sve to drugačije fukncioniše.

Pročitajte još Bjelica: Zvezdin sjaj s Radonjićem

Još jedna podela se dogodila kada su birali šta će da treniraju.

KOŠARKAŠ JEDNO je sigurno, da Milko nije izabrao da bude košarkaš, bio bi uspešan poslovan čovek.
- Završio bih dobar fakultet i mislim, šta god izabrao, da bih bio dobar u tome. Poznajući sebe, ne bih bio zabušant, radio bih u nekoj kancelariji i bio debeo - našalio se Milko.

- I ja sam kao njih dvoje počela da treniram košarku u osnovnoj školi - otkriva Ana. - To je sport koji volim da pratim i koji je mnogo više propraćen. Ipak, ubrzo sam sa drugaricom krenula na odbojku u Obiliću, svidela mi se i ostala sam u njoj.

Milko misli da je sestra napravila pravi izbor:

- Uvek sam zamišljao odbojku kao pravi sport za žene, gde nema kontakta. Ali ona je veoma talentovana i za košarku, bila bi uspešna i da je to izabrala.

Samo reči hvale stižu i sa druge strane:

- Nikad nisam objektivna kad ga gledam, uvek mi je najbolji. I kad napravi grešku, nije njegova - smeje se Ana. - Ove sezone sam ispratila veliki broj utakmica, uživam uvek i navijam da pobede, ne analiziram toliko igru. Nerviram se i imam veliku tremu.

Pročitajte još Bjelica: Ne znam da li mi je ovo utakmica karijere

Nije ni čudo što od sestre dopire najveća podrška sa tribina.

NE BIH IŠLA IZ BRAZILA PRETHODNE sezone Ana je igrala za brazilski Volej Nestle Osasko.
- Predivno je bilo, sjajno sam se snašla, lepo su me prihvatili u klubu. Tamo je toplo, svi su pozitivni, nisam imala nijednu zamerku. Nije mi se vraćalo, ali završila se sezona, pa sam morala - uz osmeh dodaje Ana.

- Čuvao sam je odmalena - priseća se Milko. - Više vremena smo provodili nas dvoje zajedno, jer je Milka koja je najstarija, rano otišla u inostranstvo. Vodio sam je i u vrtić, ali i kad idem napolje s drugovima.

- Bila sam prilepak klasični - ubacuje se Ana.

- Nekad mi je bilo dosadno, ali nisam imao izbora - slatko se nasmejao Milko. - To jest mene nije toliko smaralo, koliko moje društvo. Kad se pojavim s njom, oni prokomentarišu: "Pa zašto opet". A ja slegnem ramenima: "Pa moram."

A ona je kao i svaka mlađa sestra uživala:

- Uvek sam išla s njima, sedela, ćutala i gledala šta rade.

Najmlađe dete u porodici mora da ima neke povlastice.

Pročitajte još Bjelica: Zvezda pokazala da je najbolja u regionu

- U najgorem slučaju po nju, sve se delilo ravnopravno.

ZVEZDA NE ODUSTAJE OD FAJNAL-FORAFAJNAL-FOR Evrolige 2018. u Beogradu je ogroman motiv za sve srpske košarkaše.
- Nerealno je da to očekujemo, ekipa je nova, kao i stručni štab. U ovom trenutku bi to bilo previše. Ali nećemo odustati od tog sna dokle god bude postojala šansa. Daleko je, ima još 15 utakmica da se igra - istakao je košarkaš Zvezde.

Ana se nije bunila.

- Prema meni su se uvek svi u porodici ponašali predivno, nikad nisam imala problema. Milko nije strog brat.

Kad premotaju film na scene iz detinjstva, pojavi se slika poznatog terena.

- Bilo je to u dvorištu na Zvezdari, sada više i ne postoji. Koristili smo ga kao deca, dok nismo otišli svako na svoju stranu. Igrali smo basket, onako amaterski, rekreativno. Najčešće sa društvom iz osnovne i iz kraja. Stalno smo bili tu.

Mlađi član je imao specijalnu ulogu.

- Meni je bilo zanimljivo jer sam gledala i dodavala lopte, uglavnom je dolazilo njegovo društvo.

- Pa ipak je velika razlika osam godina - pravda se Milko.

A onda su se vratili na već pomenuto zajedničko "druženje".

- Najgore mi je bilo kad idemo s mojim drugovima, a onda se ona umori i kaže: "Nosi me" - nasmejali su se uglas brat i sestra, zbog "buđenja" uspomena iz najbezbrižnijeg doba.