Ivković: Ovo nije moje remek-delo!

POSLE čudesne sportske noći u istanbulskom “Sinan Erdem domu”, novi šampioni Evrolige posetili su Carigradsku patrijaršiju. Obilazak su organizovali ponosni vlasnici Olimpijakosa, otac Konstantinos Angelopulos i sinovi Jorgos i Panajotis.

Vera je bila nepokolebljivi vodič jedinstvene družine Dušana Ivkovića na bajkovitom proputovanju do košarkaškog Olimpa, započetog daleko od vidika svih ekspertskih proročanstava. Vera je prevela pirejske junake preko provalije duboke 19 poena u finalnom spektaklu sa moćnim CSKA...

- U životu treba verovati u rad i ljude - rekao je Ivković za “Novosti”, dok je u ponedeljak na istanbulskom aerodromu čekao ukrcavanje u avion, koji je “crvene” spustio u grotlo euforije polovine atinskih navijača. - Naša vera je rasla iz dana u dan. Kaže se da su posle bitke svi generali, ali upravo nam je ta vera pomogla da za 12 minuta dobijemo CSKA sa 20 razlike, iskusnijeg i, sigurno, kvalitetnijeg protivnika.

Verovao je Ivković onima kojima njegove kolege obično stave povez preko očiju kada se na terenu odmotavaju trenuci za srčane tegobe. U finalnu vatru bacio je bez razmišljanja svoje klince: Kešelja, Papanikolaua, Slukasa, Mancarisa... Momci koji još nisu stigli ni da odgledaju nekoliko ovakvih utakmica, zahvalili su se svom učitelju jednim od najneverovatnijih preokreta u istoriji.

- Ovo treba da bude podstrek svim evropskim nacijama, svim klubovima koji su zapostavili rad sa mladim igračima. Umesto njih, gledamo većinom osrednje Amerikance. Nisu to, kao nekad, Bob Makadu i Majk Dantoni, od kojih su mogli da uče i igrači i treneri. Ovo je dokaz da se veliki timovi ne mere budžetom, a dobri igrači visinom plate.

Kada se prošlog leta raspao skupoceni tim Olimpijakosa, a najveće vedete poskakale sa broda koji se finansijski opasno nakrivio, ostali su verni vođa Spanulis i nekoliko klinaca. Ispostavilo se da je bio najvažniji ostanak Dude Ivkovića, koji je posle 15 godina vratio evropsku titulu u Pirej. Njegove dve ujedno su i jedine u vitrinama Olimpijakosa.

- Dovoljno je reći da u ovom timu nema nijednog igrača koji je 2010. igrao u finalu fajnal-fora u Parizu. Nikome u istoriji sporta nije uspelo da promeni kompletan sastav i za tako kratko vreme postane prvak Evrope. Zbog svih finansijskih teškoća tokom leta, uspeh je još veći.

Izbegava Ivković da bude uvučen u skoro jednoglasnu priču o trenerskom remek-delu evropskog velikana u poznim godinama karijere.

- Nije ovo moje remek-delo. Zasluge, na prvom mestu, pripadaju igračima koji su veoma brzo sazreli. Naravno, ovo je i potvrda mog dobrog rada. Imao je Olimpijakos posle 1997. mnogo bolje timove od ovog, pa do sada nije uspeo da ponovi taj uspeh.

Kada su se oporavili od šoka, smogli su igrači CSKA snage da sportski čestitaju. Među njima i Miloš Teodosić, jedan od najboljih Dudinih učenika, koji je u prvom poluvremenu igrao utakmicu života.

- Šta da im kažem, to je košarka... Krstić i Teodosić bili su veoma korektni, čestitali su. Ne mogu da se bavim kritikama protivničke igre, ali njihov trener je tražio tajm-aut posle svakog našeg koša iz kontranapada. Na kraju je ostao bez tajm-auta. Znate, kada tim koji tokom sezone prosečno postiže 85 poena spadne na 60, tu nešto nije normalno.

Našu želju da telefonski razgovor još potraje prekinuo je poziv za let za Atinu. Nema nikakve dileme da će gazde Olimpijakosa želeti da saradnja sa Ivkovićem, koja se formalno završava na kraju sezone, potraje mnogo duže...

- Sada ulazim u avion, a kada izađem čeka nas još mnogo posla u finalu plej-ofa grčkog prvenstva. Posle toga, videćemo...